Izvor: NoviMagazin.rs, 12.Feb.2020, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama
“To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.
Tako je internet postao nesputani promoter raznih teorija, pa i teorija zavera i kanal lakog optuživanja, konstruisanja i etiketiranja. I svako ko se nađe na meti proizvođača uvrede manje-više je nemoćan. Da ne pominjem mogućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << da lažne ili polulažne konstrukcije kruže i van znanja mnogih na koje se odnose.
Priča o lažnim vestima uzela je maha, a u svetu, baš zbog nesputanosti novog medijskog prostora i prepoznavanja šta jeste, a šta nije istina, postala je deo svakodnevnih diskusija, dok kod nas izgleda da je tehnološki razvoj ispred medijske pismenosti. Na internetu na srpskom jeziku sve vrvi od zavera i brojni autori svakodnevno dokazuju i dokumentuju postajanje nekakvih centara moći, centralnih komiteta sveta koji se dogovaraju o količini zla koje će naneti čitavom čovečanstvu, većini ljudi, a posebno nama ovde koji smo, prema sopstvenom mišljenju, jedini koji prepoznaju sve te paklene planove. Malo pomalo belosvetske teme dopunjuju priče o našim centralnim komitetima zla, katkad vrlo uverljivo ispričane, s nizom poluistina insinuacija.
A biznis u je svojoj početnoj fazi – i prvobitnoj akumulaciji kapitala“kreativan”, ne uvek po (često lošim) zakonima, pa je odličan izvor za te priče; opšti galimatijas oko bolnog raspada Jugoslavije takođe je plodan za poluistine i insinuacije; stvaranje Srbije kao države koja je jedina napravljena od ostatka, a ne kao tvorevina za koju se bilo ko borio da izgleda baš tako još je bolja; a krivudava linija politike Srbije uz nekvalitetne prekobrojne medije idealna je i za autore teorije zavere, a i za njihove pratioce.
Danas na internetu imamo mnoštvo “dokaza” o pljačkama koje je počinio Dragan Đilas, o neslućenom bogatstvu Vučićevog kuma, o Beogradu na vodi u vlasništvu braće Vučić, o vezama starog DS-a i tajkuna, o milionima Vuka Jeremića, o tome kako vlast potplaćuje sve one koji nisu zadovoljni npr., time što je DS u savezu sa Dverima. Sve to tako danima, mesecima, nekada godinama ...i jedino što nije važno jeste istina.
Ta gomila budiboksnama vesti praćena je izrazitom nekulturom i prostotom tog polujavnog dijaloga, te dođosmo do toga da su uvrede, pretnje, omalovažavanje i izdaja osnova svakog opisivanja neistomišljenika. Ne samo onih koji se međusobno oštro ne slažu nego i onih koji su mahom saglasni, ali im se pogledi o detalju razlikuju. I, naravno, sve je začinjeno “podacima” i “činjenicama”, pa makar bilo trivijalno pobiti sve te činjenice.
I kao šlag na tortu – dođu vređanja poznatih od poznatih, poznatih od nepoznatih, nepoznatih od nepoznatih.... sve u stilu klasika primitivne reči dr Šešelja, retorike koja je politička, i ne samo politička, pornografija i u normalnim uslovima apsolutno diskreditujuća. No, kod nas nije – već je model tog polujavnog prostora kojeg se niko ne stidi.
