Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Dec.2017, 17:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadežda Gaće: Ko je rekao “granica”?
Muče me razni formulari gde mi traže da napišem u kojoj zemlji sam rođena – a ne prihvataju jedini ispravan odgovor: “U Jugoslaviji”.
Srbija, Hrvatska, Crna Gora... u vreme kada sam došla na svet nisu bile države, a sada na popisu zemlja Jugoslavije nema. I moji preci su imali iste probleme – neki su se rodili u Austrougarskoj, neki u Italiji, neki u Kraljevini Jugoslaviji koja nije bila u granicama “moje Jugoslavije”. Njima je jedino bilo lakše što nije bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << elektronskih formulara s “padajućim menijem” zemalja.
Granice su određene prirodnim i istorijskim okolnostima, piše u školskim udžbenicima, leksikonima, enciklopedijama i vikipedijama. I na tim istim mestima može se videti neverovatno menjanje granica – ne kod nas nego u celom svetu. Na internetu se može naći i mnoštvo animiranih filmova koji pokazuju promene granica kroz vreme ... i jedino što se vidi na prvi pogled jeste da su granice veoma promenljive, a ti preseci u vremenu nisu ni nalik jedan drugom. Eufemizam “prirodnim i istorijskim okolnostima” krije u sebi hiljade ratova, milione poginulih, još više prognanih i izbeglih, ogromna razaranja, hiljade pregovora i stotine mirovnih konferencija, naravno posvećenih novom crtanju granica.
A istorija nas upozorava da je mnoštvo inicijativa za izmene granica – bilo da se izmeni oblik, bilo da se izmerni status granica – završavalo ratnim prekrajanjem teritorija. Nimalo idilično.
Mi smo svedoci svega što sam pomenula. I ogromnih promena graničnih koordinata, i promena statusa postojećih prozirnih granica među republikama u granice s kojih se na suprotnu stranu gleda preko nišana. I pogubnosti tih akcija, i političke zloupotrebe patriotizma ... avnojevske granice republika postale su državne granice. Uglavnom međunarodno priznate. Uglavnom sve izazivaju manje ili veće sporove suseda. Na stranu činjenica da smo završili sa prilično izmenjenim avnojevskim granicama – npr. s naknadnim razmenama teritorija Crne Gore i BiH ili što su u taj korpus upale i granice Kosova i Metohije, koje su naknadno dva puta bitno menjane, prvo pripajanjem 14 opština 1946, a onda pripajanjem delova teritorija oko Leposavića 1959. godine.
Evropa bez granica jeste ideal koji garantuje bar neko vreme mir i prosperitet. Evropa “bez granica” jeste za nas okvir koji će nam bitno olakšati dogovore sa susednim zemljama. I suživot. I saradnju. Šengenska Evropa postoji već više od četvrt veka i mnogima je donela olakšanja, ali je nekako “bolešljiva” u poslednje vreme: UK se otcepila, a delovi UK bi nazad; Katalonci bi svoje granice, ali im Španija ne da...
Tako da mi ostaje da se nadam da ćemo brzo u EU i da će nam to pomoći da mirno živimo sa susedima i viđamo sve više ljudi kojima je dobro i ovde. Ali, za svaki slučaj moja novogodišnja želja svima nama je da se što pre prepozna dobro koje nose saradnja i harmonični odnosi suseda i da rukovodstva svih balkanskih zemlja okončaju što je moguće više međugraničnih sporova, pokrenu što više ekonomske saradnje, a sukobe prošlosti ostave pravosuđu i sudu istorije.
