Izvor: NoviMagazin.rs, 29.Nov.2017, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadežda Gaće: Istorijski simboli ili neradni dani
Srbija je dugo imala krizu identiteta. Nekako je raspad Jugoslavije ispao kao proces otcepljenja jedne po jedne republike, pa čak i pokrajine, od Srbije.
Konačno, kada su Crna Gora i Kosovo proglasili nezavisnost, više nije imalo smisla kriti se iza imena Jugoslavija. Poslednjih deset godina prošlog i prvih deset godina ovog milenijuma u Srbiji nismo imali jasne ideje o teritoriji države u kojoj živimo, o njenim granicima, o simbolima koji nas predstavljaju...
>> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << />Ankete koje su se na tu temu sprovodile pokazivale su zapanjujuće male procente građana Srbije koji znaju važne datume države, redosled boja na zastavi, reči himne ili detalje grba. I nije nam bilo neobično jer je retko ko od nas bio siguran šta su tačni odgovori. Neke novije ankete pokazuju napredak znanja, ali i dalje je značajan broj sugrađana koji ne znaju redosled boja na zastavi, važne datume države ili reči himne. Navijači su obično ponosni na svoj patriotizam, ali himna se peva na stadionima uz pomoć semafora na kojem, kao u karaokama, idu reči “Bože pravde”.
Nema smisla lamentirati nad činjenicom da je teško objasniti da niste sigurni koji je dan države ili da pobrkate toliko pa da pomenete 29. novembar, datum koji je davno napušten, kao simbol državnosti. Nema smisla ni bogoraditi što nema simbola koji je lako “crtljiv”, kao što je bila petokraka, pa da i deca u predškolskim danima nauče da nacrtaju taj simbol, niti što je propuštena šansa da se za grb proglasi originalni, lako zapamtljivi i lak za crtanje simbol – krst sa četiri ocila.
Ali ima smisla razmisliti koje datume slavimo – jer su i ti datumi identitet zemlje. Sada imamo samo šest takvih praznika, od kojih je samo jedan datum “državni” – to je Dan državnosti, dva su poreklom verski i tri su međunarodna. Doduše, imamo mi četiri važna datuma koje obeležavamo radno i čak 38 crvenih datuma koji ne padaju u nedelju ni u crkvenom kalendaru.
Jugoslavija je imala dva važna zgodno postavljena praznika – Prvi maj i 29. novembar. Svi su ih znali, a omogućavali su predah studentima da promene garderobu, domaćinstvima da spreme zimnicu, đacima da predahnu... Naš novi novembarski praznik jeste u tom smislu mala zamena za 29. novembar, ali će još mnogo vremena proći da bilo koji praznik Srbije danas dođe do onog prisustva u svesti Srbije kao što je to bio 29. novembar.
Nije ta svest stvorena preko noći, ali je stvarana od prvog dana i sistematski. Od prvih posleratnih udžbenika preko parade, koja je dugo išla na taj datum, do niza događaja koji su pratili sve važne državne datume, dok mi u poslednjih 25 godina lutamo i menjamo datume koji nas identifikuju. Nedelju kao neradni dan jasno je ustanovila “Knjiga postojanja” po Mojsiju, a državne praznike pamtimo kada traju i kada se ne menjaju ni datumi ni zakoni koji ih donose, pa bih rekla da datumi postaju simboli, a ne neradni dani, ako traju, a za to je preduslov da se suočimo sa sopstvenim identitetom i razdvojimo šta jeste, a šta nije realno.
.jpg)
