Izvor: NoviMagazin.rs, 06.Maj.2015, 12:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadežda Gaće: Istine i palanački duh
"Istine ne postoje, istine postoje”, rekao je čuveni nadrealista Dušan Matić. Gotovo da ne znam rečenicu koja na bolji način oslikava značaj i bitnost čovekovog mišljenja, delovanja i bivstvovanja.
Istina je da se stalno iznova moramo diviti antifašističkoj borbi, pre svega Evrope nad monstruoznom laboratorijom fašizma-nacizma. Saglasna sam sa onima koji dan oslobođenja izjednačavaju sa padom Bastilje, prekidom feudalizma i robovlasništva, promenama koje je na društveni >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << razvoj i svest proizvela parola “sloboda, bratstvo, jednakost”. Između ostalog, zbog toga Novi magazin u ovom broju – kojim obeležava i četiri godine izlaženja – piše o ljudskim pravima, značaju pobede nad fašizmom, ali i podseća na naše i evropske parade povodom pobede. “Tragedija utopljenih izbeglica, koja je u Evropi predmet žestokih političkih diskusija, ukazuje na sudbonosnu protivrečnost: ljudska prava su proglašena nedodirljivim, ali u realnosti ona to nisu”, piše Jelena Volić Hellsbusch. Treba li još dokaza onima kojinam spočitavaju bavljenje opštim pričama ili da nam je prošlost lepša i draža nego sadašnjost?
Znati prošlost i vladati sadašnjošću jeste put spoznaje budućnosti. Filozofi bi rekli da svuda oko nas postoje znakovi budućeg, ali mi smo novinari i krećemo se između svesti, vrednosti i svakodnevne prakse. I upravo tu se preda mnom otvara pitanje da li stvarno vladamo sadašnjošću, poštujemo li moralnost, etičnost, pravo na različitost, otvorenost i da pri tom ne pristajemo na tzv. dnevnu praksu? Da li tražimo razlike između prividne stvarnosti i stvarne suštine? Uverena sam da raskorak postoji i da olako prepuštamo prividu da vlada, pa onda lako sudimo i optužujemo. Primera ima mnogo, najsvežiji su pad helikoptera, poniranje aviona, rasprava treba li ići u Moskvu na Paradu povodom 70. godišnjice sloma fašizma... Da li mi zaista znamo šta je istina? Saša Janković, čovek, ne institucija, izvrgnut je na milost i nemilost gotovo grotesknog podsmeha onih koji u ime tzv. nužne istine od pre 23 godine njemu sude, a istovremeno negativno kvalifikuju sve one koji drugačije gledaju na tragediju Predraga Gojkovića i njegovih roditelja. Njegov tragičan život i patnju roditelja duboko razumem i ne dozvoljavam da bilo ko u to sumnja, kao što to razumeju i brojni potpisnici peticije za Sašu Jankovića. Ombudsmana. Strašno je da nas bilo ko imenuje kao protivnike porodice.
Bojim se da smo došli na ravan Filozofije palanke Radeta Konstatinovića koji nas uči zašto moramo da budemo drugačiji, različiti, otvoreni i protiv čega treba biti da bismo zaista videli i ono što je na drugoj strani brda. Uvažavati, boriti se za individualnu svest, nama je jedina garancija da nećemo dozvoliti da nas zavist, strah, mržnja, primitivizam, jednoumlje i lažna briga za istinu zaslepe i odvedu na stanputice budućnosti, ostavljajući nas u carstvu palanke koja voli da imenuje i sudi.
Zato nikako ne bi valjalo da se ne pobunimo protiv onih koji nam nikada ne dozvoljavaju da se upitamo, demistifikujemo, borimo protiv predrasuda i brojnih privida. Jer, ako tako radimo, pristajemo da nama ovlada samo jedno mišljenje, samo jedna istina. A vreme jednoumlja je iza nas. Nadam se!
