Izvor: NoviMagazin.rs, 03.Avg.2016, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadežda Gaće: Balkan ponovo ključa
Nije ovde važna reč ključa – nego reč ponovo. Duga istorija ključanja često se završavala krvoprolićima, a brojka od 700.000 dece rođene u mešovitim brakovima roditelja koji govore varijante srpskog/hrvatskog jezika dokazuje da nije samo mržnja zajednička Srbima, Hrvatima, Bošnjacima...
Kada se pomnoži samo sa brojem dece i brojem roditelja koji su imali decu iz mešovitih brakova, dolazi se do nekoliko miliona Srba, Hrvata, Bošnjaka... koji imaju najbližu rodbinu >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << – druge nacije!
Osim rođačkih, bračnih, prijateljskih veza – koncentrisanih najviše tamo gde je bilo najviše mešovitih brakova – i osim straha da sukobi vode surovom obračunu koji doseže i do bračnih kreveta, svakom razumnom je jasno da su mir i saradnja najvažniji interes. Iscepkani u male države i slabe ekonomije, bivši Jugosloveni nisu u stanju da konkurišu na svetskom tržištu jer im je čitav BDP bitno manji od pojedinačnih kapitala stotina svetskih kompanija. I ono što je delovalo kao obećavajuće – spremnost na racionalnost u nalaženju zajedničkog interesa Srbije, BiH, Hrvatske... – pokazuje se ranjivijim i krhkijim.
Na nerazumne poteze jednih reaguje se često emotivno ili, još gore, mangupski. “Šarajbre” jezik između političkih elita postao je pravilo. A kada je tako, u drugi plan se prebacuje ko je u pravu. Vest je da mali broj navijača Srbije i Hrvatske koji su pratili pripremnu utakmicu košarkaša u Argentini NIJE zviždao himni suprotne strane, NIJE cepao protivničke zastave, NIJE se tukao.... Vest je da su i dve zelene stranke Hrvatske i Srbije potpisale sporazum o saradnji.
Zloupotreba međunacionalnih odnosa pred učestale izbore je pravilo, tako da dobro koje se nekako začne brzo se poništi nadvikivanjem stranačkih prvaka, uglavnom obučenih u ministarske funkcije. Nerazumne odluke i ponašanje jednih, prati reakcija drugih. Kada je Hrvatska zatvorila granice – odluka potpuno nerazumna van konteksta izbora i potrebe da se SDP pokaže domoljubnom strankom na delu – Srbija je uzvratila kontramerama. Slično je sada kada se profašistički događaji Hrvatske amnestiraju od strane Srbije tako što se otvara mnoštvo drugih tema koje za svet nisu tako sporne i nisu očito vezane za fašizam i terorizam. Tako širok front onda se dočeka u Hrvatskoj opštom relativizacijom i podsećanjem na amnestiranja četnika. Ministar spoljnih poslova Hrvatske dobija i partnere za nedolični mangupski govor u ministrima Srbije.
Da je Vučić samo uputio faktografsko pismo evropskim i hrvatskim zvaničnicima, bilo ranije o zatvaranju granice, bilo sada o znacima neofašizma, verovatno bi se to završilo u korist Srbije i sa jasnijom ogradom svih relevantnih. Ovim “prepucavanjem” dat je alibi za relativizaciju problema. Istovremeno, Srbi i Bošnjaci naprave pozitivan pomak u svojim odnosima, ali ne prođe ni dan da se sve ne dovede u pitanje jer je sve dogovoreno bez trećeg konstitutivnog naroda. I, na kraju, nekako najtužniji dokaz da nacionalističko nadvikivanje koje vodi PONOVNOM ključanju stalno nadjačava i razum i interese svih nas koji živimo ovde, jeste osporavanje prava da se otvori spomen-soba Đinđiću u njegovom rodnom mestu.
Iako mi deluje sve jasno, ipak ne mogu a da ne se ne zapitam dokle ćemo tako?
