Izvor: NoviMagazin.rs, 01.Apr.2020, 18:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadežda Gaće: Antiteza COVID-19
Mnogo je nagađanja i pregršt dobrih i loših informacija, masa lažnih ili, da ublažim, neozbiljnih paranaučnih tekstova i mnoštvo snimaka raznih slavoljuba koji govore neverovatne teorije o koroni.
Sve to prati i ogroman broj vickastih i manje vickastih priloga na mrežama. I to je svetski fenomen i mi, iako volimo da smo posebni, nismo izuzetak. U pozadini svega toga odvija se politička borba, a ni tu nismo originalni. Loše je po opoziciju što kritike češće deluju kao >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << zlurado prigovaranje nego kao predlozi da se nešto uradi. Loše je po vlast što ne može da odoli i da ne ospe vrlo kratku, ali rafalnu paljbu po opoziciji. I jedni i drugi posebno naglašavajući da neće da se bave politikom.
Pri čemu je sigurno da je borba s virusom COVID-19 i njegovim posledicama bez izuzetka apsolutno najvažnija, ako ne i jedina tema za sve političke elite sveta. I sva medicinska nauka sveta treba da bude 24 časa na raspolaganju donosiocima odluka. I obrnuto – donosioci odluka moraju sve da baziraju na preporukama onih koji više znaju.
Jasno je da će se, kada sve prođe, uspeh meriti brojem umrlih, kako god ga budu uzimali – u apsolutnom broju ili na milion stanovnika. To je ta strašna realnost. Ima još jedna realnost – od nečega se mora živeti. I uspeh će biti koliko-toliko očuvati privredu i BDP. U ovom trenutku sve zemlje sveta imaju manje-više slične strategije u borbi protiv virusa: što stroža izolacija, što više respiratora, medicinara i testova. Neki kažu da su razvijene demokratije kasnile u restrikcijama kretanja i obaveznim izolacijama plašeći se da ne ne budu optužene da gaze neke demokratske principe. Drugi tvrde da je neoliberalni koncept ekonomije u tim zemljama kriv za zakasnele reakcije. Ima ih koji optužuju paniku. Rekla bih da svega ima – ali i da, bar zasad, korelativna analiza pokazuje manju otpornost tradicionalnih liberalnih demokratija na šok kakav je ovaj virus napravio. Proći će vreme pre nego što medicinske i statističke analize odgovore na pitanje o efikasnosti mera i ponašanja država.
Mnogo pre toga na red će doći druga žrtva – ekonomija. Korigovana je projekcija rasta za 20 najbogatijih zemlja sveta – i sada izgleda da recesiju mogu da izbegnu samo Kina, Indonezija i Indija iako će svih 20 najbogatijih zemalja značajno smanjiti tempo rasta. Srbija se, prema zvaničnim najavama, nada da će izbeći katastrofalan pad BDP-a i vlast je spremila opsežan paket ekonomskih mera. Prema nekim reakcijama iz sveta, i bolji od nekih zapadnih zemlja po analizama MMF-a, Svetske banke, Rojtersa... Moguće je da sada preventivno hvale jer nisu pohvalili medicinski paket mera koji je, koliko god nama neprijatan, doživeo da ga mnoge zemlje naknadno slede u osnovnoj ideji – ne molbe već zabrane kretanja stanovništva.
Ni jedno ni drugo nije teško kritikovati i nalaziti loše primere prakse. I jednom i drugom paketu može se zamerati, ali malo je kritika koje mere gledaju i sa aspekta ostvarivosti i kao nešto što valja i popravljati, a ne rušiti. Vlast pokazuje posvećenost, dopali nam se ili ne njeni potezi. Imponuje i što stigne i poneka pohvala iz sveta. A u ovom usporenom načinu življenja vreme ipak brzo prolazi – i proći će sve ovo, tako ćemo brzo uvideti šta je ko uradio u svetu i šta smo uradili mi da spasemo živote, ali i privredu.
