Izvor: Politika, 15.Avg.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadaju se sigurnom, loše plaćenom poslu
Ako većina mladih misli da su za zaposlenje ključne političke ili prijateljske veze, da li onda svrhu studiranja vide u sticanju znanja
Pitanje da li zaposleni uzimaju posao nezaposlenima trebalo bi sagledati i iz ugla različitih uloga koje ljudski kapital ima u savremenim uslovima.Ovo tim pre jer se sadržaj mnogih poslova u ekonomiji zasnovanoj na znanju ili informatičkoj eri bitno menja. U pitanju je jedan od najznačajnijih izazova s kojima se Srbija mora suočiti. U ekonomiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << baziranoj na znanju najpotentniji deo aktive preduzeća jesteintelektualni kapital (IK) ili nematerijalna aktiva, a ljudski kapital je jednaod komponenti IK čiji su „nosač“ ljudski resursi.
Ekonomska kriza aktuelizuje značaj ulaganja u IK,kojapostaju osnovni indikator vitalnostipreduzeća i ključno merilo njegovih budućih performansi.Mnogobrojni su empirijski dokazi koji potvrđuju značajan rast investicija u IK zemalja OECD. Procenjuje se da su ulaganja u intelektualnu imovinu pet zemalja (SAD, Velika Britanija, Japan, Holandija, Finska) između 7,5 i 11,7 odstobruto domaćeg proizvoda.Nizak nivo konkurentnosti srpske privrede izražava istovremeno stanje u oblasti IK, posebno ljudskog kapitala.
Jedna od najčešćih klasifikacija IK jeste podelana:ljudski, relacioni i strukturni kapital. Svaka od ovih komponenti IK je u vezi saljudskim resursima. Najznačajniju supstancu ljudskog kapitala čini znanje. Često se, međutim, ljudski kapital kod nas pogrešno poistovećuje samo sa znanjima i veštinama zaposlenih. Ljudski kapital obuhvata ikreativnost i inovativnost, sposobnost učenja, kao i ispoljenu odgovornost, entuzijazam i motivisanost.Stavovi zaposlenih o životu, porodici i karijeri takođepredstavljaju bitan element ljudskog kapitala.
Imajući u vidu ove elemente ljudskog kapitala, postavlja se pitanje: da li zaposleni i nezaposleni u Srbiji imaju potrebna znanja i veštine za poslove koje bi trebalo daobavljaju? Da li se sistemom obrazovanja mladi osposobljavaju za posloveprimereneekonomiji zasnovanoj na znanju?Da li većina naših studenata vidi svrhu studiranja u sticanju znanja i veština koje treba valorizovati na tržištu ili u dolaženju do diplome? Da li se selekcijau našim uslovima sprovodi na osnovu kriterijuma kompetentnosti i sposobnosti? Ako većina mladih ne misli da su znanje i sposobnosti ključni za zaposlenje, već politička, rodbinska ili prijateljska veza, uključujući tu i mito, da li onda svrhu studiranja vide u sticanju znanja i različitih sposobnosti? U situaciji kad većina nezaposlenih ne razmišlja o pokretanju svog posla, a svoju profesionalnu budućnost vidi u javnom sektoru i preferira siguran a loše plaćen posao, onda se može reći ida deo zaposlenih uzima posao nezaposlenima. Stavovi o životu i karijeri, kao bitan element ljudskog kapitala, odnose se i na kupovinu testova za maturu. U čemu je suštinska razlika između kupovine testova za malu maturu i situacije kad svi oni koji polažu prijemni ispit pre upisa na fakultet znaju pitanja i odgovore za prijemni?
Istraživanja (Janošević i Dženopoljac) sprovedena na uzorku 100 preduzeća iz realnog sektora s najvećim neto dobitkom u 2010,i 300 najvećih izvoznika u 2011. u Srbiji pokazuju da je veoma mali ili zanemarljiv uticaj IK i njegovih različitih komponenti na finansijske performanse ovih preduzeća. Naime, dobijeni rezultati upućuju na poražavajući zaključak da poslovni uspeh najprofitabilnijih preduzeća u Srbiji, meren neto dobitkom, poslovnim prihodima i poslovnim dobitkom, ni na koji način nije determinisan elementima IK. Faktički, njihov poslovni uspeh je determinisan faktorima koji ne potpadaju pod kategoriju savremene dobre prakse, jer je ostvarena profitabilnost analiziranih preduzeća posledica, pre svega, moći kapitalizacije njihove materijalne aktive.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu
Stevo Janošević
objavljeno: 15.08.2013.
