Izvor: Politika, 19.Apr.2012, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nada za lečenje ćelavosti
Otkrića japanskih i američkih naučnika pomoći će u rešavanju čestog problema kod muškaraca
Japanski stručnjaci uspeli su da na miševima koji nisu obrasli dlakom, razviju krzno usađivanjem folikula dobijenih od matičnih ćelija, što otvara novu nadu za lečenje ćelavosti kod ljudi.
Tim sa Tokijskog naučnog univerziteta, kojim je rukovodio Takaši Cuji, bioinženjeringom je razvio folikule dlaka iz matičnih ćelija i transplantirao ih u kožu bezdlakih miševa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izveštava AFP, a prenosi Tanjug. Nakon toga, dlaka na ovim životinjama se normalno razvijala i regenerisala se kroz normalne cikluse rasta.
Matične ćelije iz kojih se dobijaju tkiva i organi obično potiču od embriona, ali u ovom slučaju su korišćene matične ćelije odraslih jedinki. Profesor Cuji ističe da se ova tehnika korišćenja somatskih matičnih ćelija odraslih osoba jednog dana možda može koristiti i za zamenu organa kod ljudi.
Klinička istraživanja potencijalnog novog načina lečenja ćelavosti mogla bi da počnu za tri do pet godina, a primena ove terapije na opštoj populaciji u narednih deset godina, napominju japanski stručnjaci.
Inače, istraživači na univerzitetu u Pensilvaniji nedavno su otkrili da jedan protein utiče na gubitak kose tako što se veže za receptor na ćelijama folikula dlake i zaustavlja njen rast. Lek koji bi trebalo da ovaj biološki proces zaustavi već je na putu, objavili su u stručnom časopisu „Nauka translaciona medicina”, a prenosi Bi-Bi-Si.
U ispitivanjima sprovedenim na ćelavim muškarcima i miševima, naučnici Američkog univerziteta su otkrili koji se gen aktivira kada muškarci počnu da ćelave.
Ustanovili su da se u ćelijama folikula dlake u delovima bez kose podiže nivo ključnog proteina prostaglandina De, ali da se to ne dešava tamo gde ima kose.
Miševi koji su laboratorijski odgojeni sa visokim nivoom ovog proteina potpuno su oćelavili, dok je transplantirana ljudska kosa prestala da raste posle davanja ovog proteina.
Rast dlake se zaustavlja kada se protein veže za receptor na ćelijama folikula dlake.
„Sledeći korak biće da utvrdimo šta utiče na taj receptor. Takođe treba da saznamo da li blokiranjem receptora možemo samo da sprečimo ćelavljenje ili možda možemo i da podstaknemo ponovni rast kose. Za to će biti potrebno vreme”, kaže vođa istraživačkog tima profesor Džordž Kocarelis sa Odseka za dermatologiju.
Već je pronađeno nekoliko lekova koji bi mogli da utiču na ovaj proces, a neki su čak u fazi kliničkih ispitivanja.
Većina muškaraca počinje da ćelavi u srednjem dobu, dok 80 odsto izgubi deo kose do 70. godine. Ključnu ulogu u ovom procesu igra muški polni hormon testosteron, ali i genetski faktori. Oni izazivaju skupljanje folikula dlake koja postaje toliko mala da je nevidljiva.
J. J. K.
objavljeno: 19.04.2012.
