Izvor: Blic, 20.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalisti ponovo podstiču strah
Nacionalisti ponovo podstiču strah
Mislim da je građanima Bosne i Hercegovine, dakle i ukupnom biračkom telu, dosta neproduktivnog, neodgovornog i netransparentnog rukovodstva. Takvi rukovodioci su previše često ostvarivali sopstveni interes iako bi trebalo da budu odgovorni tom istom izbornom telu čije potrebe stalno ignorišu, ocenio je u intervjuu za 'Blic' uoči predstojećih opštih izbora u BiH Visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH Volfgang Petrič.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />Verujete li da će se građani BiH na novembarskim izborima opredeliti za one političke snage koje će moći da realizuju interese i potrebe građana?
- Stvar nije u tome što ja kažem šta treba uraditi, nego u tome što građani oba entiteta znaju da treba da se uradi - da se ponovo postane deo Evrope, da funkcioniše privreda koja osigurava zapošljavanje, penzije i zdravstvo, obrazovni sistem u koji će roditelji imati poverenje i vladina i administrativna tela koja će provoditi zakon. U ovom predizbornom periodu vidim da nacionalne stranke ponovo pokušavaju da u ljudima probude strah koji je i prouzrokovao ovu situaciju u BiH. Građani oba entiteta zaslužuju više od toga. Dejtonski mirovni sporazum poštuje i čuva kulturno nasleđe Srba, Bošnjaka i Hrvata, i BiH mora krenuti napred.
Ne mogu reći da li će ovde doći do takvih fundamentalnih promena do kojih je došlo u Hrvatskoj u januaru i nedavno u Jugoslaviji, ali je jasno da je trend udaljavanje od nacionalizma i kretanje prema umerenoj politici i ekonomskom prosperitetu. Nakon sednice Saveta za implementaciju mira u BiH izrazili ste veliko nezadovoljstvo zbog neodgovorne politike i ponašanja političara BiH prema građanima. U čemu se sastoji ta neodgovornost?
- Postoji duga lista zakona čije usvajanje je bilo odlagano i opstruirano i kada sam često bio prisiljen da delujem. Ima ih i sada, recimo izborni zakon koji je osnovni zakon u svakom demokratskom društvu, a još nije usvojen. Umesto da usvoje tako važan zakon i ispune obavezu da budu zakonodavac - izabrani predstavnici vlasti se svađaju, prepiru i vode uskogrudnu nacionalnu politiku ili, pak, gledaju sopstveni interes.
Lista nedonesenih, opstruiranih i neprovedenih zakona je duga i negativno se odražava na svaki deo društva BiH. Provođenje imovinskih zakona pet godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma je previše sporo, a odlaže se donošenje vitalnih zakona na državnom nivou za BiH i njene građane koji će omogućiti odgovarajuće funkcionisanje u Evropi. Veoma često, entitetski parlamenti nisu u stanju da donesu fiskalno dobre amandmane na zakone kojima se reguliše zapošljavanje, penzije i restitucija.
Postaje jasno koliko je mala briga mnogih vladajućih stranaka za dobrobit njihovih građana kada se shvati da sam ja nametnuo više zakonskih akata koji se traže za pristup Veću Evrope nego što su oni sami uspeli da donesu za sebe.
Isuviše je lako davati prazna obećanja i ne raditi ništa. Izborno telo u BiH bi trebalo da dobro razmotri kada budu davalo svoj glas 11. novembra koje stranke će delovati na dobrobit građana, unaprediti ekonomsku situaciju, osigurati posao ljudima, dobro školovanje i obrazovanje. Takvim strankama koje gledaju unapred, koje su istinski za progres, treba dati šansu. Protekle nedelje ste posetili Tribunal u Hagu, a Karla del Ponte bila je u poseti BiH. Uočljiva je njena izjava da u poslednja tri meseca niko nije uhapšen. Kako vi komentarišete ove posete i, uopšte, odnos prema Tribunalu u BiH?
- Hapšenje ratnih zločinaca je stalan proces. Kao što vam je poznato, nedavno je u Foči-Srbinju izvršen pokušaj hapšenja Janka Janjića, optuženog za ratni zločin, međutim, Janjić je detonirao eksplozivnu napravu i izvršio samoubistvo, ranivši tako i članove svoje porodice i vojnike SFOR-a.
Ja sam uveren u nezavisnost Tribunala i, ukoliko BiH želi da ostavi iza sebe užasne incidente iz vremena rata, onda se ratni zločinci moraju izvesti pred lice pravde. Ovo je preduslov za pomirenje i od suštinskog značaja za budućnost BiH. Pojedinačna odgovornost je osnova za nediskriminatorski sudski proces i kada postoje navodi o počinjenim gnusnim zločinima, kao što je silovanje i mučenje, onda se ti ljudi moraju izvesti pred sud.
Ovaj proces se odvija previše sporo i saradnja nije uvek bila dobra. U RS na slobodi ima još oko 20 osoba javno optuženih za ratni zločin, a nekolicina i u Jugoslaviji. Njih treba da uhapse lokalni organi i izruče Hagu jer su se na to obavezali prilikom potpisivanja Dejtonskog mirovnog mirovnog sporazuma. Oni to često ne čine i zbog toga sam zahvalan Sforu kad god to uradi. Dalje, postoji zabrinutost da sudski sistem u BiH trenutno nije oslobođen diskriminacije, i da nije dovoljno profesionalan niti transparentan da rešava slučajeve koji su tako ozbiljni kao što je ratni zločin. Zbog toga je potrebno postojanje nezavisnog međunarodnog tribunala. Obratili ste se članicama NATO insistirajući da je njihovo vojno prisustvo i dalje neophodno u BiH i rekli da se ispod sadašnjeg broja se ne sme ići, a da se vreme prisustva ne može ograničavati. Kako ocenjujete političko-bezbedosnu situaciju u BiH i koja je njena perspektiva?
- Opšta sigurna situacija u BiH je dosta unapređena; postoji sloboda kretanja i lokalna policija počinje da ispunjava svoje obaveze u skladu sa zakonom.
Međutim, mirovne snage pod vođstvom NATO, u obliku Sfora i dalje su od ključnog značaja za pružanje podrške civilnim aspektima mirovnog sporazuma tako što, između ostalih aktivnosti, pružaju zaštitu povratnicima i hapse optužene za ratne zločine prema uputstvima Tribunala. Ja stoga verujem da je i dalje potrebno da trupe Sfora ostanu u BiH i, po mom mišljenju, odgovarajući broj ovih trupa je 20.000 vojnika.
Istovremeno, Sfor pomaže na razne druge načine. Recimo, u oktobru 1999. godine, Sfor je pokrenuo akciju upada u hrvatske obaveštajne službe koje su delovale iz Mostara. U okviru onoga što je nađeno, uključujući praćenje stranog i lokalnog osoblja koje radi u međunarodnim organizacijama, otkrivena je pornografija, koja se koristila za prikupljanje sredstava za promovisanje anti-dejtonskih aktivnosti. Na sreću, promene do kojih je u Hrvatskoj došlo u januaru ove godine dovele su do unapređenja odnosa i hrvatska vlada sad podržava sprovođenje Dejtonskog sporazuma. Nadam se da će nedavni događaji u SRJ voditi ka sličnom pozitivnom pristupu. Milan Ljepojević
