Izvor: Blic, 08.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na svaki šamar uzvraćam sa dva
Na svaki šamar uzvraćam sa dva
Miroslav Josić Višnjić objavio je pet romana unutar korica jedne knjige pod naslovom 'TBC' (izdavač 'Narodna knjiga'). Naime, po njegovim rečima to je sedam zglobova u pet romana u kojima se prepliću priče o ratovima, seobama, raspadu porodica, ljubavi i patnji, stradanjima...Zanimljiv je podatak da su ovi romani dobili prestižna književna priznanja, da je o njima napisano oko sto pedeset tekstova, a štampani su u više izdanja i u tridesetak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hiljada primeraka. A podsetimo se, ovaj stvaralac bio je svojevremeno predložen i za Nobelovu nagradu.
Kakav je osećaj videti svoje romane unutar korica jedne knjige?
- Sjajan. Vidite nešto što ste radili 30 godina. Kad radite nešto tolike godine to je kao kad imate dete koje odraste do 30. godine pa vidite da je pošten, normalan, zdrav, zreo čovek koji se snašao. Tako i ovi romani, snašli su se u svetu.
Kojim ste se vrednostima rukovodili za sve ove godine?
- Prva vrednost je ljubav! Šta je za vas ljubav?
- Ljubav je radovati se životu, uživati u svakom danu koji svane i imati dobre prijatelje. I naravno, ona osnovna ljubav, ljubav prema ženi. Ali ona podrazumeva i nešto drugo. Šta?
- Decu, unuke. Tako da su 'proizvodi' ljubavi ulaganje u budućnost. Znači, nema ljubavi bez budućnosti. Kako gledate na društveni kontekst koji okružuje čoveka, odnosno stvaraoca?
- To je nešto na šta čovek može da se obazire, a ne mora. Svaki čovek živi svoj život. I ako je zagledan u njega onda mu društvene okolnosti ne mogu ništa. Ako verujete u ideju koju imate, ako idete za njom i ako pratite trag i negujete ljubav, onda vas niko ne može suštinski zaustaviti. Ni policija, ni država, ni kiša, ni sneg, ni led, ni ime države...Ništa! Zar nije dokaz to što su mnogi pisci bili na robiji pa su i dalje ostali pisci. Dostojevski, na primer, ili recimo Andrić je takođe bio na robiji i u ratovima. Društvene okolnosti su nešto što ne možeš izbeći. Problem je samo da li u njih gledaš , da li si njima okupiran, da li si im podlegao. Ako im ne podlegneš bićeš u stvari ono što si zamislio. Vaš stav o novoj državi? Namestilo se da 'TBC' bude prva knjiga 'Narodne knjige' novoj državi...
- Odmah sam joj dao ime; državna zajednica Srca. To je skraćenica od prva dva slova u reči Srbija i prvog i poslednjeg slova u imenu Crna Gora. Znači, mi živimo u zajednici zvanoj Srce. A ako srce kuca biće za nas i leba i igara. Vratimo se knjizi. Za koje ste svoje delo unutar ovih korica najviše vezani?
- Meni je svaki moj red i blizak i intiman. Međutim, oduvek sam se ponašao tako da kad nešto objavim onda to stavim na stranu i zagledan sam samo u ono što nisam objavio. E, to su mi važni redovi, oni koji mi stoje kući na papiru, za koje samo ja znam. Objavljeni imaju svoj život, a svaki red koji sam napisao mi je drag, draga mi je neka reč, neka zapeta, neka slika, neka ideja, ime nekog junaka, uvek ima nešto čemu se radujete. U kom vašem delu ima najviše autobiografskog?
- Sva moja literatura je zapravo autobiografska. Jer, svud sam tu ja prisutan. I mislim da pisci ne mogu da izbegnu to što se zove autobiografija, jer svaki pisac piše sam sebe na stotinu različitih načina. Uveren sam da ne možete pisati ništa što, na neki način, nemate u svom iskustvu. Zato što tek kad imate nešto u svom iskustvu to može postati predmet, odnosno tema neke knjige. Slovite za namćorastog pisca?
-Ja namćor!? Nemojte, molim vas! Pa, to pričaju neprijatelji koji mi zavide (smeh). Uopšte nisam namćor. Ja sam jedan dobrodušni Bačvanin, Staparac, širokog srca, velike duše, volim svet, život, ljude...Nisam nikakav namćor! Samo sam ponekad neprijatan prema onima koji su prema meni neprijatni. Kad mi oni udare jedan šamar ja im vratim dva. Uvek uzvraćam duplo (smeh). Pomenuli ste svoju rodnu Vojvodinu. Kako je vidite danas, a kako njenu budućnost u postojećim okolnostima?
- Vojvodina kao samostalna gotovo da nema nikakvu sudbinu. U tom slučaju ona suštinski više neće postojati na tom terenu. Sve koji to zagovaraju gledam kao ludake. Ako bi naša stvarnost bila predmet nekog vašeg romana kakav biste kraj napisali?
- Prvo, politički život na ovom terenu u poslednjih sto, dvesta godina i jeste predmet mog pisanja. Ništa drugo nisam ni pisao nego ono što se događa ovde u politici, u društvenom životu, u ljudskim sudbinama, u svemu redom. Niste mi rekli kakav bi kraj napisali?
- Pa, nema tu kraja. Čovečanstvo nema kraja. Mogu se samo menjati imena država ili nekih prostora. Moj deda je živeo 52 godine, i živeo je u pet država a nije mrdnuo iz Stapara. Rodio se u krevetu u kom je i umro. I ja sam za mog života promenio nekoliko imena država. A ako bog da zdravlja promeniću ih još. Rođen sam u Demokratskoj federativnoj Jugoslaviji koja uopšte nije bila demokratska, a ko zna u kojoj ću državi umreti. Kažete da zemlja u kojoj ste rođeni nije bila demokratska. U kojoj meri politički pritisak utiče na čovekovo stvaralaštvo?
- Mislim da može mnogo da utiče i mnogo da pomeri život pisca. Ali isto tako mislim da ako je pisac jak i ako zna šta hoće , malo ga okolnosti mogu pomeriti. Piscima koji su rođeni kao talentovani ne može niko ništa, k’o što je rekao Andrić za Crnjanskog. Imali ste period od prvih dvadesetak godina pisanja koji nije bio ni malo lagan; da li vas je to promenilo?
- Nije meni ni sada lako, nikad mi nije ni bilo. Zapravo, ja i ne znam šta to znači – lako. Stalno je bila neka muka. Ali, to su druge priče. Uprkos tome dobro sam se osećao i u negvama, bukagijama i okovima. Ko je preživeo Titov period taj može da bude srećan. Mnogi to nisu preživeli.
Mislite da je ovaj period bolji od Titovog?
- Mnogo bolji, svaki period može biti samo bolji od Titovog. Po čemu?
- Po tome što je taj režim koji je Tito uveo u ovu zemlju uništio ličnost, uništio pojedinca, uništio autora...Sve uništavao.
Mislite da je Milošević bio blaži?
- Milošević je bio med i mleko u odnosu na Broza. A današnje vlasti?
- Ovi su kap i seme. Njima treba 20 godina da bi bili gori od Miloševića a 40 da bi bili gori od Broza. I tako ispada da je nama sada super (smeh). Jer, oni su tu slučajno na vlasti. Daj bože da oni koji ubuduće budu dolazili na vlast dođu isto tako slučajno. Bolje je da su slučajno na vlasti nego namerno. Zato što kad si namerno na vlasti onda oduzimaš imovinu, hapsiš ljude, ubijaš, uništavaš... Ovi ipak ne uništavaju sve pred sobom. Tatjana Njezić
