Izvor: Politika, 22.Nov.2010, 23:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na nekoliko stranica četiristo stranica
Kažu: čitaj, čitaj sine, ne možeš biti čovek bez toga
Istraživanja o tome su dobra, deca malo čitaju. Nije daleko od istine ako kažemo da malo čitaju zato što ima previše nastavnog materijala. Ima dosta toga da se uči, ali to ne sprečava nikoga da sat vremena dnevno odvoji za čitanje. Mislim da je veći problem uticaj drugih stvari koje odvlače pažnju, od kompjutera, televizora, do mobilnih telefona, ali i sporta napolju i druženja i izlazaka. Tako da malo vremena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << možemo da odvojimo za knjigu.
Knjige koje tokom godine treba da pročitamo su i ozbiljne i debele. Neke su i interesantne, ali ima onih koje mi ne drže pažnju tako da nemam želju da okrenem sledeću stranicu da saznam o čemu se tu radi. Kod takvih knjiga svi traže prečice, prepričane na Internetu.
Smatram da bismo i te dosadne knjige čitali kad bi ih profesori sa nama na času čitali i objašnjavali nam ih. Pretpostavljam da većina profesora to ne radi. Naša profesorka to radi ponekad, kad je knjiga malo tanja. Ali iskreno mislim da je rešenje u tome: da nam profesor na zanimljiv način predstavi te dosadne stranice.
Školska lektira je uglavnom takva, teško je šta zabavno. Bila nam je zabavna od Andrića ,,Prokleta avlija”. Meni je interesantan i ,,Hamlet” od Šekspira, nekarakterističan je za školsku lektiru. ,,Na Drini ćuprija” je interesantna, ali teško je držati nit priče.
S druge strane, slažem se s tim kad kažu da ne možeš da budeš gospodin čovek ako nisi pročitao ,,Na Drini ćupriju”. Postoje neke takve knjige.
Ali većina knjiga za lektiru je dosadna. I ,,Ana Karenjina”, to je bilo mučenje čitati. Mada treba da se pročita da bi mogao da kažeš: pročitao sam tu knjigu za koju se na Internetu nudi rešenje – umesto da čitaš 400 stranica, napisanih pre sto godina, pročitaćeš nekoliko stranica i znaćeš o čemu se radi.
Naša profesorka srpskog, pošto zna da deca vole prečice, nam da kontrolni iz te literature sa detaljnim pitanjima koja ulaze u suštinu priče. I ako nisu pročitao celu knjigu nema šanse da znaš. Mislim da je to pogrešan pristup jer profesori će kazniti učenike, oni će dobiti keca na tom kontrolnom. Međutim, time knjigu doživljavamo kao moranje, a ne kao nešto što želimo.
Korisnije je da zajedno čitamo pojedine odlomke i da razgovaramo o tome, da uđemo u detalje. Da nam knjiga bude bliža. Ali mislim da profesori ne vole previše da se angažuju oko dece. Uglavnom je tako.
Nije nevažan ni uticaj drugih faktora. Jer kad su naši očevi bili deca, postojale su dve opcije – ili igrati fudbal, a to nije moguće ceo dan, ili čitati knjigu. Pretpostavljam da je tako bilo ranije.
S druge strane, ta opčinjenost ekranima (televizijskim, kompjuterskim, telefonskim) neki beg je iz realnosti: učenik će da sedne za kompjuter, igraće igricu da zaboravi na pet kečeva u školi. Ili će biti na Fejsbuku. To su sredstva za opuštanje, zanimljivija od knjige. To je i neka vrsta zavisnosti, stvari bez kojih čovek više ne može. Ali moje je mišljenje da sve potiče iz porodice, kako si odgojen tako ćeš se ponašati; neko će koristiti kompjuter samo da igra igrice, a neko će ga iskoristiti kao veliki fond znanja. I televiziju takođe, jer na televiziji imate Diskaveri, Histori i druge kanale, a imate i Farmu.
Što se novina tiče, ja prvi ne volim da ih čitam zato što mi ne odgovara način na koji su u njima prikazane vesti. Moji drugari koji su zaluđenici u sport čitaju sportske strane, gledaju ko je dao koliko golova, kakve su bile kvote na kladionicama. Što se devojaka tiče one novine ne pipaju.
Znači, aktivniji nastavnici i dobre porodice su jedina dva rešenja da se izađe iz ove situacije koju su doneli kompjuteri, televizija i mobilni telefoni. Nastavnici pokušavaju da nas kazne. Međutim, nastavnik je nama uzor, a ne mi njemu. On treba da bude aktivan i da uposli sve đake, da ih zainteresuje.
Trebalo bi i izabrati neke zanimljivije stvari. Sve se menja u skladu sa vremenom, zašto ne bi i knjige promenili, mada se neke moraju pročitati, zato kažu: čitaj, čitaj sine, ne možeš biti čovek bez toga.
*Maturant Pete beogradske gimnazije, prirodno-matematički smer
Luka Denić
objavljeno: 23.11.2010.
