Izvor: Blic, 23.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Na brzaka' je OK
'Na brzaka' je OK
Snažno erotične, njene žene su u isto vreme i dokument i cinična opaska na vreme u kome žive - kombinacija erotske agresivnosti i duboke osećajnosti. Njene junakinje su, bez sumnje, mlade i stoga su seksualni objekti, čak i kada ne žele da budu seksualni subjekti. One su uhvaćene u trenucima dokolice, samoće tišine -čak i onda kada je buka plaže ili diskoteke tako evidentna. Na izvestan način svet Biljane Cincarević jeste svet dece junaka slikara >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Cileta Marinkovića'. Ovo je samo deo teksta koji je u katalogu izložbe slika Biljane Cincarević napisala Mirjana Bobić Mojsilović.
Završili ste Akademiju primenjenih umetnosti; bavite li se još nekom disciplinom, osim slikanja?
- Ponekad, mada retko radim vitraže, ali pored slika, uglavnom radim mozaike, i to prlično često. Pre dva meseca sam na primer, na bijenalu mozaika na Politehičkoj akademiji, izlagala jedan svoj rad. Inače mozaike radim uglavnom po narudžbini s obzirom da se oni samo tako i mogu raditi.
Ko danas naručuje mozaike?
- Uglavnom vlasnici restorana.
Da li među njima ima i poznatih ljudi?
- Meni je jedan rad naručio Marko Milošević za njegovu diskoteku Madona neposredno posle bombardovanja. Znam šta ljudi pomisle kada je reč o pomenutoj diskoteci, ali meni je bitno da radim, jer je za ovu vrstu umetnosti teško dobiti prostor.
Da li ste bili uredno isplaćeni?
- Čula sam da su se neki ljudi žalili, međutim ja sam dobila unapred sve što je bilo dogovoreno.
Jedna vaša izložba je održana i u Rotari klubu, mestu zatvorenog tipa, koje je koliko znam pod kontrolom Nove demokratije. Kako to da često sarađujete sa baš moćnim ljudima?
- Gospodin Tahir Hasanović je video moje slike_arhiva, bio oduševljen njima i pozvao me da izlažem u tom prostoru. Drugih veza sa, kako kažete, moćnim ljudima nemam. Samo je reč o tome da su mu se dopale moje slike_arhiva kao što su se dopale mnogim ljudima. Meni je bila čast da napravim izložbu baš u tom prostoru gde se nalaze neke slike_arhiva koje se ne mogu videti baš svuda, poput slika Miće Popovića, Šobajića, Veličković. Oni su skinuli te slike_arhiva na jedan dan i postavili moje, i to je za mene bila čast.
Da li izlaganje mimo galerijskog prostora, u klubivima na primer, pomaže ili šteti reputaciji slikara?
- Meni lično godi, i ja ću se čak truditi da izbegavam galerije. Smetaju mi sve te formalnosti, čekanja. Pripadam onoj generaciji koja hoće sve, i hoće sada. Ako može izložba da bude zakazana nekoliko dana unapred - u redu, ako ne može - onda je nećemo ni zakazivati, jer ja ne znam gde ću biti ni za mesec dana, pogotovu ne mogu znati šta će biti za godinu dana.
Na vašim slikama su predstavljeni neki naši savremenici, diskoteke, ljudi u njima; šta želite da poručite takvim izborom?
- Ponekad uradim neki portret, kao što je na primer ovaj Nataše Livak, naše manekenke koja živi u Parizu. Nije slučajno što sam slikala baš nju, manekenke su ideal generacijama mladih devojaka. Ja sam vrlo pozitivna osoba i želim da na neki način dokumentujem ovo vreme i to onako kako ga ja vidim. Na mojim slikama dominiraju žene koje su kroz vekove bile inspiracija slikarima. Slikari su uvek slikali lepotice. Žene koje ja slikam predstavljaju sadašnju lepotu, neki današnji ideal lepote. I to što se pojavljuju neke provokativnije situacije na mojim slikama ima za cilj da izazove lepu reakciju kod ljudi.
I slika 'Na brzaka' na kojoj je 'zatečeno' dvoje ljubavnika?
- Verovatno se svakom trećem čoveku desilo tokom mladosti, dok je izlazio intenzivno, da naleti na takvu scenu. To se dešava, to je život i ja sam samo to zabeležila. Na slici je predstavljen par mladih ljudu koji su osetili trenutnu strast i poželeli su da se zbliže istog časa. To je mladost i to je život. Na mojoj slici 'Ekstazi' tematski je reč o današnjem načinu života, o mladima koji posećuju žurke i tamo gutaju istoimene tablete. Slika je međutim urađena skoro grafički zato što je po tim noćnim klubovima tamno, samo najednom bljesne svetlost koja trenutno obasjava nasmešena, zadovoljna lica.
U kojoj meri je reč o lakoj stvarnosti i njenoj glorifikaciji na vašim slikama?
- Stvarnost na mojim slikama jeste laka ali nije reč o glorifikaciji već o čistom dokumentu. Uvek su ljudi, u svim vremenima želeli da se zabave, odmore, da zaborave ratove koji su stalno vođeni. Ja ne pravim veliku umetnost, moje slike_arhiva nisu ništa novo, one su dokument vremena, a vreme će presuditi na koji je način to urađeno.
