Izvor: Blic, 10.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na RTS sam na listi zabranjenih
Na RTS sam na listi zabranjenih
Posle brojnih najava i interesovanja, ploča instrumentalne muzike Kornelija Bate Kovača pojaviće se ovih dana u izdanju 'Komune'. Razgovaramo u njegovom studiju. Opušten je, blag i bez trunke nervoze i kada su pitanja gorka. 'Ploča je snimljena prošle godine u vreme bombardovanja' kaže za 'Blic'. 'Priključile su mi se kolege muzičari i tako smo u mom stanu, gde sam preneo opremu iz studija, uradili ploču. Godinu dana materijal je stajao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u fijoci, što zbog novca, što zbog izgovora izdavača da instrumentalna muzika nije komercijalna. Ja sam pak ubeđen da već dugo postoji potreba za takvim zvukom i da će i ovi turbo klinci uskoro početi da tražiti više i bolje u muzici. Da neće celog života ostati na nivou zabave, nego će se razvijati. Očigledno je da nekome nije u interesu da se svest ljudi ovde razvija pa se besomučno forsira zabava najnižeg tipa.
O tome i govorim. Kod nas ne postoji kriza autorstva, kako se to često čuje, već kvalitetni autori nemaju prođu. Stalno se vrti ista priča ne bi li se opravdala ova instant muzika: Narod neće ništa drugo i propašće nam novac koji uložimo. Ozbiljniji projekat se tretira kao ploča za koju nije vreme. Meni su razni urednici prebacivali da na ploči nema dovoljno etna. Ja nikada nisam ni koristio etno u Bregovićevom smislu. Po pripadnosti tlu na kojem živim, imao sam motivčiće i fraze folklora i ništa više. Imate li i vi utisak da je etno kroz komercijalizaciju vrlo zloupotrebljen?
Naravno, jer žele da zadovolje najširu publiku koja voli folk. Ja kao stvaralac ne želim da pristanem na tu modu. Moj pokojni otac je bio Mađar, a majka mi je Srpkinja. Otud i naziv ploče 'Dupli identitet'. Očev gen se borio sve vreme i to se moglo osetiti kroz moju muziku. Zbog tog gena u mojoj muzici nije moglo biti više etna nego što ga ima u meni. Znam da bih zaradio da sam se priklonio trendu, ali profit mi nije važan. Ja se obraćam drugom segmentu publike koja od 90. godine ne dobija ono što voli da sluša. Na ploči je devet kompozocija kroz koje se vraćam u detinjstvo. 'Kao što me je majka volela'. 'Bašta jorgovana'. Na malom imanju gde sam živeo do 18 god imali smo aleju jorgovana. Taj miris nosim celog života u sebi... 'Veliko plavo'... To je nostalgična instrumentalna muzika, ali ne u banalnom smislu. Za običnog slušaoca ona nosi problem jer je tekst ne objašnjava. Nema onog 'ja te volim ti, mene ne voliš i ja ću te ubiti...'
Kako publici autentično preneti taj lični doživljaj?
Instrumentalnu muziku ne možete slušati usput dok učite ili perete sudove. Morate se isključiti za sve ostalo, uroniti u zvuk. Tek onda doživećete vizije. Pokrenuće se emocije. Slušalac na taj način postaje saučesnik u stvaranju. Time se on kao čovek obogaćuje i emotivno i kreativno. To je važno jer su danas, naročito kod mladih, emocije obezvređene... Ali, ne žalim se ja ni na mlade, ni na stare, ni na vreme. Ja samo radim, jer sam shvatio da jedino tako mogu da opstenem kao biće. Da me neko zatvori na godinu dana i zabrani mi da radim propao bih. Bolnica pa smrt. Ja sam srećan jedino kada radim. Čula sam da nešto pišete.
Da. Šta?
Knjigu čiji je radni naslov 'Španski izazov'. U njoj se vraćam na sve važne trenutke u mojoj karijeri, odnose sa ljudima, uspehe i ono što im je prethodilo... Ako je privedem kraju mnogo pomoći ljudima koji se bave muzikom i sanjaju o Zapadu. Kako kao umetnik i 'svestan čovek' živite u ovom vremenu?
Kao i svi moram da pratim šta se događa jer se to direktno odražava na moj život. Jako je teško. Ja nisam opredeljen ni za koju političku stranu. Opredeljen sam samo za bolji i humaniji život Ko će da nam ga obezbedi ne interesuje me. Ali kako do boljeg života?
Ja sam kompozitor i svoj posao radim kako treba. Tako bi svi trebalo da se ponašamo, a zašto je drugačije ne znam. Nisam analitičar. Nema vas na RTS-u poslednjih meseci?
Na RTS-u sam na listi zabranjenih u zabavnom programu. Apsolutno mi nije jasno zbog čega. Začuđen sam, ali ne pada mi na pamet da bilo koga podsećam šta sam sve, u okviru svog posla, učinio za ovu zemlju. Šta vam rade kćeri?
Imamo dogovor da ne izjavljujem ništa u njihovo ime. Mogu da kažem samo da sam zadovoljan. Vrlo su talentovane. Prošle su Englesku, Španiju, svirale sa crncima u pabovima. Ne piju, ne drogiraju se, što možda i nije moderno. Povukle su taj moj vojvođanski gen da su skromne i umerene. A to u poslu baš i nije dobro. Za uspeh danas treba da imate jake laktove. Ili veoma kratku suknju. Počne naivno sa filozofijom laktova i minića pa se dođe i do ovakve muzičke scene i do ovakve zemlje.
Jednog dana će valjda biti drugačije. Maja Đoti
