Izvor: Politika, 02.Jul.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Gazimestanu
Na Vidovdan izlazimo na Gazimestan da nas vidi dan i da oko napunimo videla. Svako ko dođe na ovo sveto mesto ima osećaj da se bar malo uzdigao od zemlje ka nebu.
Ali, zašto se svako ko dođe na Gazimestan uznese malo više nego što treba, pa pomisli da je bolji nego što jeste, da je bolji od drugih? Nikada mi nije bilo jasno zašto večito merimo ko je „srpskiji” Srbin. Čak i kada dolazimo na parastos.
Kao dokaz da smo „srpskiji” od drugih nosimo zastavu „visočije” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nego oni, i majicu različitu od drugih. Tako se, jedni, zavetujemo da nikada neće biti granica, drugi su i Srbija i Rusija, treći bi da su Gavrilo Princip dvadeset prvog veka, pa četvrti, peti i tako dalje...
I dok tako mislimo da je naše obeležje spolja značajnije od tuđeg spoljašnjeg odličja, puče petarda posred nas samih. Jedna novinarka usplahireno je uzvikivala ne znajući gde bi se sklonila: „Ima li ovde obezbeđenja? Ima li ovde obezbeđenja?”
Albanci nas ovoga puta nisu provocirali. Na svakih stotinak metara trase kojom smo prolazili (a možda i bliže) stajao je policajac. Čak su se i naši žuti autobusi, koji prevoze đake po enklavi od škole do škole, i danas vratili čitavi. U prethodne dve godine ti mladi koji su se vraćali sa Gazimestana plaćali su cenu parola naših majica.
Svake godine ovde susrećem Mišu advokata i Ljilju iz Beograda, postali smo već prijatelji. Miša mi priča povest o svom dedi solunskom oficiru, a ja se prisećam pisama srpskih konzula iz turskog vremena i tuge Rakića, Nušića, Simića zbog stanja duha intelektualne elite u Beogradu i njenog nemara prema stradanju Srba na Kosovu.
Današnji Srbi na Kosovu su pomirljivi, trpeljivi, gostoprimljivi. Neko će reći: i prevrtljivi i licemerni. Kakvi god – opstaju u muci. Jer, kada su se vratili sa Gazimestana morali su da trguju u prodavnicama koje drže Albanci. Za ne daj Bože – skener jedino imaju u albanskim klinikama.
Zbog toga oni više ne oblače majice. Jer, život treba da teče i traje, a Vidovdan je samo jedan dan.
Pisac iz Gračanice
Radmila Todić-Vulićević
objavljeno: 02.07.2014.
