Izvor: Politika, 31.Maj.2015, 22:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NSA želi zakon za internet kao za more

Šef agencije koja je nadzirala komunikacije građana širom sveta predložio na skupu u Estoniji kako da se sačuva slobodan protok informacija i ideja

Skrećući pažnju sa kritika zbog masovnog špijuniranja celog sveta, šef američke obaveštajne agencije NSA uputio je apel na skupu u Estoniji da internet bude „otvoren, pouzdan i bezbedan” i da za njega važe međunarodna pravila po uzoru na konvenciju Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu.

Iako predstavlja agenciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja je nadzirala komunikacije običnih građana i državnika širom sveta, što je pre dve godine otkrio uzbunjivač Edvard Snouden, admiral Majkl Rodžers govorio je prošle nedelje na konferenciji o sajber-ratovanju u Talinu diplomatskim jezikom aktivista koji se zalažu za otvoren internet kao zajedničku vrednost i javno dobro.

„Morima kao ni internetom ne upravlja jedna zemlja. Stvorili smo pomorske norme i voleo bih da možemo da napravimo isto to za sajber-svet kako bismo omogućili otvorene, pouzdane i bezbedne komunikacije, protok informacija i ideja”, rekao je Rodžers na skupu u organizaciji Centra za sajber-odbranu NATO-a.

Publika je pozdravili ovaj stav, ali je iznela kritike zbog uloge NSA u masovnom špijuniranju. Američkoj agenciji se takođe zamera to što zahteva da se oslabi enkripcija kako bi se omogućio legalan nadzor komunikacija.

Enkripcija je postala vruća tema posle Snoudenovih otkrića. Mnoge kompaniju su tada uvele ili najavile opsežnije mere zaštite komunikacije svojih klijenata, što je opet dovelo do straha obaveštajnih agencija i policije da će enkripcija da štiti i kriminalce.

Snoudenova arhiva ozbiljno je poljuljala poverenje građana iz celog sveta u sajber-prostor i pojačala težnje pojedinih zemalja da na neki način „ograde” svoj deo interneta da bi zaštitili podatke.

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je prošle sedmice ukaz koji stavlja deo nacionalne mreže pod posebne mere kako bi zaštitio komunikacije državnih institucija.

Kina je početkom maja uvrstila sajber-bezbednost u nacrt novog zakona o nacionalnoj bezbednosti.

„Država uspostavlja sisteme za zaštitu nacionalnog interneta i informacione bezbednosti”, piše u nacrtu objavljenom na internetu.

Ove dve zemlje su početkom maja potpisale sporazum o saradnji i nenapadanju u sajber-prostoru. Moskva i Peking su s druge strane stalno na meti napada aktivista za zaštitu slobode izražavanja i zapadnih vlada da ovakvim potezima „rasparčavaju” internet i ruše njegovu globalnu prirodu.

Novinar Evgenij Morozov, Amerikanac beloruskog porekla, izneo je u „Gardijanu” svoje mišljenje o tome ko je zapravo pravi neprijatelj slobodnog interneta:

„Pošto ni Moskva ni Peking nisu poznati kao branitelji slobode izražavanja i okupljanja, u iskušenju smo da njihovu težnju ka suverenosti internet prostora shvatimo kao još jedan pokušaj cenzure i kontrole... Međutim, oni samo reaguju na ekstremno agresivnu taktiku SAD. Tipično, Amerikanci su potpuno nesvesni svog delovanja, veruju da postoji neutralan, kosmopolitski internet i da svaki pokušaj udaljavanja od toga predstavlja tzv. balkanizaciju. Ipak, za mnoge zemlje to uopšte nije balkanizacija, to je prosto deamerikanizacija”, napisao je Morozov.

Njegov zaključak je da, šta god bio motiv Kine i Rusije da bolje kontrolišu svoje digitalno vlasništvo, njihovo delovanje je proporcionalno agresivnim pokušajima SAD da iskoriste činjenicu da Silicijumska dolina upravlja velikim delom svetske komunikacione infrastrukture.

„Ono što je za nekog internetska sloboda, za drugog je internetski imperijalizam”, zaključio je Morozov, parafrazirajući izreku da je čovek koji je za jednu zemlju terorista, za drugu zemlju borac za slobodu.

Nastavak na Politika...