Izvor: Politika, 06.Apr.2012, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzika je lozinka za vršnjačku grupu
Jedno od rešenja za proširenje ,,muzičkog kulturnog identiteta” mladih je u menjanju trenutno rigidnih i uskih školskih programa
Višestruka funkcionalnost muzike doprinosi njenoj prisutnosti u mnogim segmentima svakodnevnog života. Muzika ima socijalnu funkciju, strukturiše vreme i događanja – koristi se u ritualima i ceremonijalnim kontekstima (venčanja, sahrane, proslave, zabave, svečanosti, kafići, žurke).
Ono što je čini ,,sveprisutnom”u svakodnevnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << životu svih nas je dejstvo koje ona ima na naše raspoloženje i emocionalni status. Muzika je jedan od popularnih načina da se izađe iz lošeg raspoloženja, da se redukuje anksioznost i tenzija, a ispred nje su: spavanje, tuširanje, šetnja na svežem vazduhu i pijenje kafe. Ona je i često sredstvo da se ,,podigne nivo energije”i preusmeri pažnja. Biološka istraživanja ukazuju da se tokom slušanja muzike oslobađa hormon oksitocin koji se odnosi na socijalno vezivanje, dok se nivo testosterona koji je povezan sa agresijom i socijalnom kompeticijom smanjuje.
Socijalna funkcija muzike, posebno uadolescentnom uzrastu,uključuje: postizanje raspoloženja, popunjavanje tišine, suzbijanje usamljenosti i lakše uspostavljanje kontakta (kroz, na primer, igranje ili pružanje teme za razgovor). Adolescenti, i to devojke više nego mladići, koriste muziku i da bi se pripremili za predstojeće društvene interakcije. Bira se muzika vršnjačke grupe, subkulture, socijalnog stratuma, izbor zavisii odnacionalnogosećanja, obrazovanja, iskustva, porodičnihokvira, generacijskihmodela (pop, rok, džez, hevi metal, rep, hiphop itd.). Evoluciona perspektiva muzike ukazuje da je njena uloga uvek ista – muzika omogućava snažno socijalno povezivanje u grupi – veliki broj ljudi učestvuje istovremeno u muzičkoj situaciji i ona doprinosi koheziji kolektivne aktivnosti.
Tinejdžeri su skloni da muzici pridaju dublje značenje, posebno kao sredstvu kojim promovišu sopstvenu individualnost i nekonvencionalnost. Muzički ukus je lozinka za ulaz u vršnjačku grupu, ona je znak prepoznavanja, predstavlja ,,bedž”koji drugima govori o njihovim vrednostima, stavovima i mišljenjima. Neformalni kontekst iskustva sa muzikom (van škole) je bliži mladima i njihovim interesovanjima, dostupniji je i u vezi je sakulturomponašanja, oblačenja, idejama, vrednostima, navikamau ponašanju (kompjuter, mobilni, igraonice, bendovi ,,iz kraja”, horovi). Pored toga, brzi razvoj tehnologije donosi i nove izazove i zavodljivost medijske kulture koja ima svoju ,,kulturnu politiku” kojoj je ili ,,nemoguće odoleti” ili je ,,nemoguće odbraniti se”, pogotovo u razvojnom periodu kada kriterijumi ,,dobrog ukusa” nisu formirani, a težnja ka slušanju određene muzike ima dublje izvore.
Formalni sistem (u školi), u kome se najčešće upoznaje sa klasičnom (umetničkom)muzikom,još uvek je tradicionalan (znanje o velikim kompozitorima i pevanje pesmica) ili elitistički (muzika je samo za nadarene) i ne dopire do senzibiliteta mladih.Muzika u školama je ,,dosadna”. Kada tomedodamo i socijalno-ekonomske teškoće koje onemogućavaju mladima da plate skupe ulaznice za koncerte klasične (umetničke)muzike, broj zainteresovanih se smanjuje.
Jedno od rešenja za proširenje ,,muzičkog kulturnog identiteta” mladih je u menjanju trenutno rigidnih i uskih školskih programa za nastavu muzike i podržavanju različitogmuzičkog ukusa mladih, koji bi trebalo da bude ,,utkan” u njihov muzički identitet. Moglo bi se razmišljati i o savremenijim, ,,duhu vremena” prilagođenim ponudama i aktivnostima zvaničnih institucija muzičke kulture. A zatim, o otvaranjuputa do savremene muzike, kojitreba da ,,ide” preko savremenih mladih stvaralaca i izvođača umetničke muzike, onih čija muzika ,,živi”ovaj trenutak i koji su generacijski bliski mladima. Njih bi trebalo učiniti medijski ,,vidljivim i slušljivim”. No, čini mi se da je kulturno-politički entuzijazam za rešavanje ovih problema nizak.
*Profesordr, psiholog i muzičar,Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Blanka Bogunović
objavljeno: 06.04.2012
