Izvor: Blic, 18.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzički dijalog Istoka i Zapada
Muzički dijalog Istoka i Zapada
Jedan od beogradskih umetnickih festivala-institucija, pored Bitefa i Festa, onaj muzički, BEMUS, već prošle godine počeo je da 'svlači' konzervativnu košuljicu koja mu je, osim izuzetnog muzičkog i izvođačkog kvaliteta, bila svojstvena svih ovih godina. Usavršavanje i modernizaciju koncepcije započela je kao umetnički direktor, jedna od najkreativnijih kompozitorskih ličnosti domaće muzike, Ivana Stefanović, sa kojom razgovaramo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dve nedelje uoči novog 34. festivala. Šta je dosad nedostajalo Beogradskim muzičkim svečanostima što vas je uverilo da su koncepcijske promene neophodne?
- Želela sam da stavim u istu ravan festival umetničke muzike sa pozorišnim i filmskim festivalom koji već godinama istrajavaju informišući nas o 'novim tendencijama'. BEMUS jeste bio festival čija su muzička događanja trasirala put našim saznanjima, donela vrhunce u pravom smislu te reči, a ne samo zato što su se ovde i nama dogodili. Pamtim nastup dirigenta Fon Karajana sa Berlinskom filharmonijom ili nastup 'Bahovog hora i orkestra' kada sam po prvi put postala svesna da jako dobri orkestri nikad nisu statični, da se 'kreću', jer im nije teško, jer ih ne mrzi i jer ne smatraju da imaju malu platu… BEMUS je imao sporiji tok u praćenju trendova. Pokušala sam da ubedim i druge da povedemo BEMUS u pravcu otvaranja ka različitim tendencijama koje postoje u savremenoj muzici. Etno-krosover obeležio je prelaz između dva veka pa i vašu prošlogodišnju koncepciju. Da li i ovogodišnji festival ide u tom smeru?
- Postojale su oblasti u koje iz razloga konzervativizma ili neobaveštenosti BEMUS nikada nije zašao, a jedna od njih je i tzv. fuzija, ili dezintegracija žanrova - preplet različitih žanrova.Ove godine etno tendenciju zastupaće 'Balkanska kamerna akademija', jedan novoformirani mladi ansambl domaćih umetnika i njihovih gostiju i prijatelja iz celog sveta. Program kojim će se predstaviti je klasičan, ali će nakon toga svirati kao na džemsešnu, etnokrosover. Vođa ansambla je Ognjen Popović koji je, može se reći, već zvezda tog žanra u grupi 'Ognjen i prijatelji'. Drugi jedan takav, takođe međunarodni anasambl dolazi iz Pariza - 'Dijalog Istok-Zapad'. Nakon klasičnog programa, sa njima će nastupiti zvezda turske tradicionalne muzike Kudsi Erguner na instrumentu naj. Sviraće fuziju tzv. zapadne i orijentalne muzike. Na samom kraju biće to biti 'fuzija' na jednu srpsku temu. Vi ste 'prekršili' i staro pravilo da BEMUS otvaraju dela isključivo domaćih autora?
- Olabavili smo pojam 'klasičnog festivalskog programa'. Krosover ansambli su trend u svetu a 'Kvartet Kronos' koji otvara festival maltene je postao firma, institucija tzv. fuzione muzike. Festival jesu otvarala dela domaćih autora i veliki sastavi ali princip je samo naoko prekršen. 'Kvartet Kronos' izvešće i delo Aleksandra Vrebalova između ostalog. Veoma sam ponosna da ove godine, što je bila želja i svih mojih prethodnika, nekoliko svetskih ansambala izvode dela domaćih autora.To se ne dobija tek tako, to je ogroman rad, potrebni je milion kontakata da bi se tako nešto realizovalo. Domaća umetnička javnost međutim, tipuje na koncerte Marte Argerič sa, prvom sezonom nove koncepcije prekaljenom, Beogradskom filharmonijom i simfoničare frankfurtskog radija!?
- Svakako će to biti vrhunci takođe. Ali shvatimo ovaj festival kao lanac vrhunaca. Ozbiljni punktovi povezuju ceo program. Marta nastupa po prvi put u Beogradu, i to na dva koncerta. Beograd je nikad nije čuo u živo, a svi je znamo, preslušali smo njene diskove… Beograd jako voli da čuje umetnike u živo. Naša je publika, publika metropole. Ona je osećajna, ima kriterijum, i dobro reaguje u direktnom koncertnom kontaktu sa umetnikom. I - pamti! To je kvalitet i jedan od dokaza da je Beograd, uprkos svemu što se događalo, opstao. Osim segmenata festivala 'Filmski Bemus', 'Bemus deci', 'Izložba Bemus 2002', ove godine nastupa i jedan školski ansambl, Simfonijski orkestar FMU. Kako ćete taj korak opravdati konzervativnim sugrađanima?
- Mnogi su bili protiv proširenja u druge medije ali mi prosto nikad nismo dovoljno obavešteni. To ne znači da treba da se slepo poklonimo tome što budemo videli niti da ćemo kritički biti nastrojeni aporiori. Ali mi moramo to da znamo. Ne možemo samo ponavljati kako smo mi ovde najduhovniji i najpametniji ili ako to tvrdite, kako znate ako nemate reper? U odnosu na šta smo naduhovniji i najpametniji? Mora se imati komparativ. Paušalno reći kako je 'zapadna' umetnost prazna, i sl. jeste predrasuda na koju nemamo pravo. Imali smo deset 'zatvorenih godina'. Svako će reći: moja je socijalna grupa najviše stradala ali, lično mislim da su najviše stradali mladi. Oni nemaju sećanje na neko drugačije doba kao mi koji se znamo kako je to nekad bilo uzeti ranac na leđa, ustopirati prvi auto i otići bilo gde. Zato mislim da je odabir Simfonijskog orkestra FMU dobar potez da se sretnu sa inostranim umetnicima, a pozvali smo Janoša Firsta da diriguje. Da li smeta što se kraj BITEF-a preklapa sa početkom BEMUS-a?
- To se ove godine dogodilo prvi put, praktično smo se preklopili u dva dana ali smo zato jedno od tih večeri galantno ustupili Bitefu, izostavili svoj program te večeri da bismo promovisali Pekinšku operu koja nastipa u okviru Bitefa. Žanrovi su se toliko pomešali, vrlo su blizu, i granice su fleksibilne, ne samo između žanrova u muzici, nego i između festivala. Milorad Pavlović
