Izvor: Blic, 18.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzička priča o Srbiji
Dr Donald Bird, sedamdesetpetogodišnji legendarni džez trubač iz Amerike, kaže da će večeras u finalu džez festivala „Nišvil" na Tvrđavi u Nišu sa svojim studentima svirati rep-džez, kroz koji će ispričati priču o Srbiji. Velikan trube priča da džez nikada neće biti izgubljen, ali da su sada aktuelne nove vrste, kao što su rep i hip-hop muzika.
-Džez ima budućnost, pre svega, ta afričko-američka muzika, zajedno sa crkvenom muzikom, nikada neće biti izgubljena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i prenosi se sa generacije na generaciju. Međutim, ne možemo sada svirati džez kao pre sto ili kao pre pedeset godina. Sada postoji nova vrsta džez muzike, takozvana moderna muzika-rep i hip –hop. Ja sam prvi snimio rep sa američkim pevačem Gura. U Nišu ću sa svojim studentima Haroldom Smitom i Terensom Stigom svirati moderan džez. Moji studenti će publici ispričati priču o tome kako su došli u Srbiju, kako su doživeli vašu zemlju i Niš, šta im se sve dopalo.
Da li su rep i hip-hop budućnost džeza?
-Teško je tačno reći šta je budućnost džeza. Rep je prvi put stvoren u Bruklinu i Bronksu kada je neko dete počelo da recituje kroz pevanje. Ali, sada tu vrstu muzike popularišu takvi pevači kao što su Madona ili Eminem. Šta će se dalje dešavati teško je pitanje. Kako možeš biti siguran? Ipak, muzika mora stalno da se razvija.
Kakve utiske nosite sa džez festivala „Nišvil"?
- Meni nisu strani festivali po Evropi. Pre svega zato što sam živeo u Evropi, najviše u Parizu. Pre četrdeset, pedeset godina sam posećivao mnoge evropske festivale. Bio sam na čuvenom Svetskom sajmu 1958. godine. Gde god da dođem, ja koristim priliku da učim. Posetiću Univerzitet u Nišu i muzeje.
Kakav džez se svira u Evropi?
- Džez muzičari u Evropi, bilo da se radi o belcima ili crncima, sviraju džez u stilu pedesetih i šezdesetih godina, u stilu Majlsa Dejvisa. To u Americi više niko ne radi.
Svirali ste sa ciganskim trubačima na ulici u Nišu. Kakav utisak imate o toj muzici?
- Pre toga sam slušao o ciganskim trubačima, ali nisam imao prilike da ih čujem uživo. Oni su sjajni. Veoma mi je prijalo da sviram sa njima. Bila je odlična atmosfera. Cigani su svirali moderni džez, na moje veliko iznenađenje. Bilo bi mi veoma drago da snimim nešto sa njima. Voleo bih da dođu u Ameriku i da zajedno sviramo. Od njih sam naučio nešto novo, to ću sada moći da predajem studentima.
Nišlije su vas veoma srdačno pozdravljale na ulici i vi ste prihvatali tu neposrednost!
-Niš je fantastičan, prelep grad. Ljudi su divni jer prepoznaju pravu energiju i emociju koja se prenosi kroz muziku. Odavno znam da ste vi takvi ljudi. Moj prijatelj džez muzičar Don Luis je bio oženjen Jugoslovenkom, čak joj je posvetio pesmu „Jugoslovenske oči".
Predajete na Univerzitetu Delaver stejt i predvodite džez kombo sastav. Koliko vam znači pedagoški rad?
-Učiti studente je veoma važno. Predavao sam na više prestižnih američkih univerziteta. Želeo bih da se vratim početkom semestra i da predajem studentima u Nišu. Da sa njima podelim svoje znanje. Dovešću sa sobom i svoja dva studenta. Oni mogu da steknu master obrazovanje u Nišu.
Ko je najviše uticao na vaše sviranje trube?
- Svi su uticali. I Majls Dejvis i Luj Armstrong. Sećam se da sam 1948. ili 1949. godine kao klinac došao da slušam legendu Armstronga. Rekao mi je da sednem iza bine i slušam muziku. To je bio velikan. Stanovao sam preko puta stana Luja Armstronga, u kojem je sada muzej. Čarli Parker je takođe bio sjajan muzičar.
Svirali ste sa mnogim legendama džez muzike. Koje džez pevače cenite?
-Pre svega Elu Ficdžerald i Bili Holidej. Svaka je fanstastična na svoj način. Mahalija Džekson takođe, ona je bila pevačica duhovne muzike, ali je bila sjajna.
