Izvor: Blic, 16.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzičari na buvljoj pijaci
Muzičari na buvljoj pijaci
Beogradska čaršija danima bruji o 'predstojećoj smeni' u vrhu najstarije domaće izdavačke kuće PGPRTS-a. Trač ide do u detalj: na mesto urednika dolazi basista 'Čorbe', Miša Aleksić, a njegov šef, Bora Đorđević, trebalo bi da zameni Vladimira Markovića u direktorskoj fotelji. Mada je Bora Đorđević već demantovao ove glasine iskoristili smo ih kao šlagvort za razgovor sa Vladimirom Markovićem, direktorom PGPRTS-a.
Da li >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ste i vi čuli da ste smenjeni, samo, još niste 'obavešteni'?
- Čuo sam slične priče i, naravno, drago mi je da je o svemu tome imao šta da kaže i Bora koji je dao vrlo korektnu izjavu. Mada trač, to je trač iza koga stoji nečiji interes, a meni se čini da je to interes jedne male diskografske kuće koja više nije u prilici da radi stvari koje je do sada radila, a što joj je pomoglo da ima i svoje radnje u Knez Mihailovoj. Odlučili su se na hajku jer nisam želeo da obnovim sa njima licence, koje su imali od ranije, na kompozicije i autore čija su izdavačka prava vlasništvo PGP-a. Uzmimo, hipotetički, da je, ipak, reč o gajtančetu koje vam šalje nova Vlada. Kako bi u tom slučaju izgledao bilans vašeg dosadašnjeg rada?
- Zatekao sam 'teškog bolesnika' i, nažalost, simptomi izlečenja nisu još jasno vidljivi. Zatekao sam tešku i problematičnu situaciju, ogroman broj po PGP loših ugovora, veliki broj isplata pojedinim umetnicima koji nisu imali pokriće ni u tiražu ni u nekim drugim parametrima posla, i to u svim muzičkim oblastima koje PGPRTS pokriva. Značajna sredstva potražujemo preko suda i to od pre 2000. godine. Zatekao sam posledice uništavanja svega što je moglo da se uništi po principu 'krčmi dok ti se krov ne uruši na glavu'. Šta ste vi uradili u PGP-u?
- Uveo sam poslovanje koje više nije imalo lične interese u prvom planu. Na poslovanje firme veliku reperkusiju imala je i činjenica da u državi ne postoji istinska vladavina prava, da ne funkcionišu sudovi. Već deset godina PGPRTS radi u uslovima divljeg tržišta koje je deset puta razvijenije od legalnog. A kako PGP može da posluje samo legalno imali smo gomilu problema koje oni koji rade nelegalno uopšte nemaju. U tom smislu nasledio sam i probleme koje su imali i moji prethodnici. Napravili smo i veliki skok u prodaji i proizvodnji, a trenutno objavljujemo deset do dvadeset izdanja mesečno.
Izgledalo je i kao da se iskreno borite da povratite bolju poziciju rokenrolu i srodnim izdanjima?
- To smo i uradili, promenili izdavačku politiku, izdali Bajagu, promovisali 'Vasil Hadžimanov bend', 'Ivana i Negativ', Trkulju i Maljokovića, Bebi Dol, jedno vreme i Anu Stanić, dali šansu grupama poput 'Najtšift' ili 'Urban Puls'…dok su se druge izdavačke kuće valjale u kalu 'balkanske varijante popa'. Kad je reč o narodnoj muzici izdali smo trostruko izdanje Miroslava Ilića a uskoro mu izlazi i novi album. Mnoge smo doveli ili vratili otkako sam ja na čelu PGP. Posebno sam ponosan na izdanja kojima smo pomogli obnovu manastira Đurđevi stupovi… Publika je, međutim, uvek željna zvučnih imena, a nekadašnji monopolista na tržištu, PGP, nije u toj igri spektakularnih transfera!?
- Ponosan sam jer već imamo kvalitetna imena, koja mogu postati joškvalitetnija, a za dovođenje baš velikih imena potreban je keš koji mi nemamo. Mi ne možemo kao drugi, unapred kešom, da platimo umetnika, a da se posle batrgamo pokušavajući da legalnim putem povratimo novac. Druge kuće mogu da štampaju i crne tiraže pa da na taj način povrate novac koji su uložili. Mi nismo mogli da poslujemo po principu 'uzmi pare i briši'. Pokušali smo, kako da nismo, recimo, da uzmemo Vladu Georgijeva ili Zdravka Čolića, ali to je za nas bila 'astronomija'. Mi jednostavno ne bismo imali šanse da uloženi novac povratimo regularnim tiražom pa makar se radilo i o najkomercijalnim umetnicima. To može da se isplati samo onome koji 'lovi na crno'. Lako je razumeti autore i muzičare, svi hrle ka boljem honoraru.
- Da, ali ako će moje kolege muzičari tako da se ponašaju onda je bolje da odu iz PGP-a. Moraju da se dogovore sa sobom, da li hoće da se njihov posao dovede u red ili ne? Prevladava stanoviše - da, trebalo bi uvesti red, ali nemoj od mene da to počne! Kao da ne shvataju da je to jedan krug iz koga nema izlaza. I kad dobiju mnogo, male su to pare u odnosu na ono što takve izdavačke kuće zarade. Novac koji su dobili, takođe, nije realan izraz njihove tržišne vrednosti već nečeg drugog; manipulacije, na primer. Milorad Pavlović
