Izvor: Politika, 07.Maj.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mučene duše
Oprezniji, osigurali malinjake od grada, ko je mogao pomisliti na sneg!
U selo stižem na prvi dan proleća. Pozivam se na reči predsednika da je „naša budućnost u poljoprivredi”. Zbog tog sam sve zabatalio, dućan književni zatarabio, i evo me na poljoprivredi.
Stižu u svoje malinjake negda deca sada starci penzioneri. Gde si bio, gde dangubio? Na Divljaci razne marke polovnih automobila, uvezli ih iz Evrope da okončaju na izlokanim putevima svoj život, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ovi starci.
Moramo malinu prskati, kopati, saginjati se. A hemija u svemu. Od hemije trava osnažila kao da je runo, ne može da se kopa. Pojavile se nove trave, jake, ne mo’š im ništa. Sada će nam dati jaču hemiju i tako sve dok zemlju potpuno ne upropastimo. Pojavili se i neki čudni dvoglavi insekti. Jedu sve živo, niko ne zna kakvo je to čudo. Hemija jednu vrstu uništava drugu stvara. Nema više kreja, svraka, sve manje je zečeva...
„Sve to nama, ta opaka hemija, pada na glavu”, kaže Mirkan. Sliva se u reku, isparava i o’zgo nas škropi. Bog zna na šta će ovo izaći i šta će nas sve snaći. Još ne znamo da je đavo davno odneo šalu. Hoćeš mator u selo, misliš da nešto spaseš...
Veruješ u ono što B. D. napisa: „Recept da se pobedi kriza je – povratak u sela. Ukoliko imate neku crkavicu koju ste skupili i držite po parazitskim bankama, vadite to što pre, pre cunamija koji stiže, da vam se ne bi ponovo desilo da vaša devizna ušteđevina postane nova ’stara devizna’ štednja.”
Ali, niko i ne sluti da će i malini uzeti danak. Jer samo se ona gaji, i sve se mahom radi snagom koje je sve manje. Povezuje se, orezuje, prska, okopava, plevi, hemijom održava. „Kvadris”, „pehar”, „akord”, „kozak”, „abastate”... vodom razblažuj, i zemlju i sebe truj, samo da se vajdi, do dinara dođe. A kada za pola stoleća uđemo u Evropsku uniju biće nam valjda bolje.
„Đavo mi kožu dere”, kaže Mirko, nekadašnji stručnjak za motore, sada malinar početnik. Drži se načela, ali dockan, kako radiš tako vajdiš... Nabavljamo i alatke. U Arilju 28. marta kupim lopatu. Naša 200 dinara, iz Slovenije 600. Još je, piše, ekološka lopata! Iz EU nam stiže đubrivo: iz Mađarske, Austrije, po prvi put iz Italije stiže i kokošje, u granulama. Da se čovek krsti. Na džaku petao, pa ti dođe da od čuda i sam zakukuričeš.
Evropski maheri nas polako uvode u svoju stupicu. Njima je dato da nam i đubre prodaju, da i kokoške za njih rade, a nama da rmbamo i nadamo se da će nas za svoju trpezu primiti. Decenijama isto, maline u gajbicama, njima sirovina od koje na stotinu artikala prave. Pa gde su te naše učene glave?
O tome razmišljam u mom malom malinjaku i spremam da knjigu o malinarima završim, premda znam da nikome više do knjige nije stalo. Nikoga ne interesuje tuđa muka, ni mučene duše malinarske.
I da bude gore nego što jeste, počeše kiše. Lije, ne prestaje. Počeo i sneg. Na TV izveštaj o snegom prekrivenim selima ivanjičkog kraja. Polomljeni malinjaci i voćnjaci. Stoji starac u snegom zatrpanom malinjaku. Bez glasa, jeca, nemoćan širi ruke.
Ni slutio nisam da ću i ja sutra, kad osvane, isto tako stajati u mom malom malinjaku. Jutro, 17. aprila, motrim, sve je prekriveno belim pokrovom. I tišinom. Sve se beli, pod belim crni. „Belino, crni razgovoru”, javi mi se stih T. Mijovića. U malinjaku snegom polomljene rodne grančice tužno vise sa stabljika. Smrzle, otkinute, leže u snegu. Vesti javljaju: „U ivanjičkom kraju uništeni malinjaci. Oprezniji, osigurali malinjake od grada, ko je mogao pomisliti na sneg!”
Kao da ne znamo šta je seoski život, kao da ne znamo da je „selo osuđeno na smrt, a osuda mu, čak, nije ni saopštena” (M. Danojlić, ,,Oslobodioci i izdajnici”, „Filip Višnjić”, Beograd 1997).
O tome razmišljam dok vetar huji, a iz magle grakće gavran.
„Ugledajte se na ptice nebeske: one niti seju, niti žanju, niti sabiraju u žitnice; i Otac vaš Nebeski hrani ih...”
Književnik, živi u Nišu i Trešnjevici
Miroslav Todorović
objavljeno: 07.05.2014.
