Izvor: Politika, 15.Mar.2012, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Možda je vreme da o meni razmisle
Pa ako Akademija nauka i umetnosti ne priznaje film i tretira ga kao izvođačku umetnost, ja sam i pisac…
Volim da vidim svoje ime ispod ,,Pogleda”. Na taj način ja se javljam rođacima koji će se mojim potpisom hvaliti. Onim što pišem za ,,Poglede” hoću na neki način da kažem da mi je upravo izašla nova knjiga priča. To radim i zato da nekako skrenem pažnju Akademiji SANU da je možda vreme da o meni razmisle: pored toga što sam filmski reditelj i scenarista, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ja pišem i knjige. Pa ako Akademija nauka i umetnosti ne priznaje film i tretira ga kao izvođačku umetnost, ja sam i pisac, imam do sada deset objavljenih knjiga. Možda nije na odmet reći i ovo. Imam bolesnu tetku koja bi se mnogo obradovala ako bi me primili u akademiju i siguran sam da bi mojim prijemom za člana SANU brzo ozdravila.
Ovo pišem i zbog toga što neki pisatelji u ,,Pogledima” kada nešto objave u njima na neki način diskretno napominju da im je u pozorištu objavljena drama.
Ima jedan pisac bosanskog porekla, a živi u Zagrebu. On piše ne o svojim romanima nego o svom prijatelju, poznatom košarkašu. Vrlo je lepo čitati kako bosanski pisac sa stanovanjem u Zagrebu piše o sportisti. To će mu doneti simpatije, iako on u svom ,,Pogledu” napominje da sa svojim prijateljem košarkašem nije ni reč progovorio o košarci. Svi mi u pisanju za ,,Poglede” izbegavamo da pišemo o najličnijim stvarima, idemo više na politiku, istoriju. Niko ni rečju ne pominje da se juče razveo i da vodi veliki proces na sudu. To je baš lepa tema: ne piše se o razvodu nego o sudijama. Ili o advokatima, što bi bio pun pogodak za ,,Poglede”. Kada je Legija osuđen, pitanje advokata je glasilo: Ko će nam platiti troškove? Ja bih voleo da se ovaj moj „Pogled” plati, mada je najvažnije da mi se u „Pogledima” vidi ime. Jer ja živim odlično, imam nacionalnu penziju, ali zavidim Vladi Petriću koji je dobio nacionalnu penziju, a ima i američku penziju kao profesor na Harvardu. Da li on ima pravo na dve penzije, ima, jer ima dva života, jedan u Americi, drugi u Srbiji.
Voleo bih i ovo da dodam za ,,Poglede”. Moja Srbija je zemlja koja nije više na prvim stranicama svetskih novina. I ovo: u mnogim glasilima najviše je intervjua onih koji lepo zarađuju, a za zemlju u kojoj žive imaju najgore reči. Ali, upoznajmo istoriju. Da bih koristio filozofske istine, ja čitam jedno zaista veliko ime iz naše prošlosti. To je Miloš Đurić, koji piše istoriju grčkog naroda. On je preveo ,,Ilijadu” i „Odiseju”, epove nastale osamsto godina pre Hrista. U tim epskim delima ima mnogo ratova i raznih ubistava. Poput onoga kada onaj junak iz ,,Ilijade” ubija protivnika kopljem i dva puta mu ga zavrti u srcu. Taj podatak iskoristio je Kafka u romanu ,,Proces” kada je na kraju priče junak romana ubijen tako što mu ubica dva puta okreće nož u srcu. Sva ta ubistva u svim slavnim delima danas se slave kao genijalna dela istine i laži.
Mnogo je godina bilo potrebno da se ta ubistva i ratovi zaborave. Bilo je potrebno i oko četiri veka kada se u Grčkoj rodila demokratija i veliki mislioci poput Sokrata, Platona, Aristotela. U tom četvrtom veku, po Milošu Đuriću, rodili su se sveci filozofije, Grčka je slavila demokratiju, iako sa robovima. Rim takođe. Naše narodne pesme pune su ,,Ilijade” i ,,Odiseje”. U ,,Ilijadi” konji govore. Kod nas u narodnim pesmama konji piju vino. Koliko godina nam je potrebno da počnemo da pijemo vino demokratije?
Antička Grčka je čekala četiri veka. Mi ćemo to brže progurati ako počnemo manje da dajemo intervjue i da manje pišemo protiv Srbije. Imam li neki savet? Imam, i uzimam ga od Sokrata, koji je rekao: „Opasno je pisanje, knjigu ne možemo ništa pitati, dok čoveka možemo”.
Puriša Đorđević
objavljeno: 15.03.2012.
