Izvor: Blic, 17.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Mona Liza' je, hvala bogu, zdrava
'Mona Liza' je, hvala bogu, zdrava
Odgovoriću vam na sva pitanja, samo ne na ona o politici i zašto nosim crveni šal, jer nisam političar.
A šta ste, gospodine Rozenber, kad ste nosilac Legije časti, ordena zasluga za narod Francuske i Italije, 'Vitez umetnosti i književnosti', počasni direktor 'Luvra', član Američke akademije za nauku i umetnost, počasni član Kraljevske akademije u Londonu, Akademije 'San Luka' u Rimu, Akademije crteža u Firenci, Akademije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << književnosti i umetnosti u Veneciji, akademija u Peruđi, Bolonji?
- Rođen sam u Parizu, 1936, u jevrejskoj porodici. Ratne godine sam proveo kod seljaka u unutrašnjosti Francuske. Prava završio u Parizu, studije umetnosti pri Visokoj školi u 'Luvru', imao stipendiju za Univerzitet 'Jejl', predavao na 'Prinstonu' i 'Kembridžu'… Osnivač sam časopisa 'Revue d’art'… Prvi posao sam dobio 1962. u odeljenju za slikarstvo Muzeja 'Luvr' gde sam proveo svoj radni vek, četrdeset godina, čiji sam direktor bio od 1994. godine. Penzionisan sam na svoj 65. rođendan, jer francuski zakon tako propisuje, na sreću, jer, inače, sam ne bih mogao nikad doneti tu odluku. Zašto?
- Zato što je meni posao opsesija. Kolekcionari su, često znam da kažem, jedine osobe koje će ići u raj. Još, naravno, radim. Trenutno ažuriram katalog Davidovih crteža, pripremam izložbu francuskog slikarstva u Nemačkoj...
Da li vas zato zovu fantom iz 'Luvra'?
- Pretpostavljam zbog moje posvećenosti najsprestižnijem muzeju Francuske. A kako ste se zaposlili baš u 'Luvru'?
- Bio sam u Americi kada mi ga je ponudio Andre Marlo (ministar kulture - komunista, prim. n.). (Osmehuje se i odmahuje glavom, dajući mi do znanja da crveni šal s Marloom nema veze.) Da li to znači da ste bili prijatelj Andrea Marloa?
- Prijatelj je prejaka reč. Govorio sam tri strana jezika i Marlo me je često zvao da prevodim delegacijama koje su posećivale 'Luvr'. Kako ste postali direktor 'Luvra'?
- U Francuskoj, direktora 'Luvra' imenuje predsednik republike. Bio sam, treba da znate, predsednik-direktor 'Luvra'. Jedino ako su obe funkcije spojene u istoj ličnosti, muzej napreduje. U Versaju je drugačije - pa ne ide.
Posle svega, ima li nečega u čemu niste uspeli?
- Imao sam dosta sreće, ali i propusta. Na primer, kada je jedan Velaskez bio u 'Kristiju' na prodaji. Ne bez muke, s 'Prijateljima ‘Luvra’' prikupili smo oko 20 miliona franaka. Slika je prodata za pedeset, 'Metropolitenu'. Bila je to naša poslednja šansa da nabavimo veličanstvenog Velaskeza. Odakle potiče čuvena kolekcija egipatske i stare grčke umetnosti?
- Egipatska, naravno od francuskih istraživanja na terenu u 19. veku. 'Luvr' i danas radi na iskopinama u Egiptu. Danas sve što se otkrije, ostaje Egiptu. Ono što sada kupujemo jesu dela koja su odavno izašla iz Egipta. Isto je i sa grčkim. Da li je Francuskoj ikad palo na pamet da vrati ono što je prisvojila?
- Ah, naravno, poznato mi je to pitanje. Ja mislim da je istorija prokrčila jedan svoj put i da dela koja su u muzeju tu treba i da ostanu. Ne slažem se s tim da se Atini vrate mermerne statue, da navedem najspektakularniji primer. Uvreženo je mišljenje da je bogata kolekcija 'Luvra' rezultat Napoleonovih krađa po osvojenim zemljama?
- To nije tačno. Kada je prvi put potučen i poslat na Elbu, na Bečkom kongresu je odlučeno da se 'Luvr' ne dira. Skoro sva remek-dela evropskog slikarstva bila su tada u 'Luvru'. Po pavratku Napoleona s Vaterloa, i izgnanstva na Svetu Jelenu, na Drugom bečkom kongresu zatraženo je da ih 'Luvr' vrati. Hiljade dela je vraćeno. Na primer, Van Ajkov 'Triptih iz Gana', ili Rafaelova dela koja su sada u Vatikanu. Kako se dogodilo da Japanci postanu finansijeri rekonstrukcije sale u kojoj je 'Mona Liza'?
- Naprosto nismo imali novca, tražili smo mecenu i javila se japanska televizija… 'Mona Lizu' vadimo jednom godišnje iz kutije da je pregledamo. Zdrava je. Kako možete da pomognete Narodnom muzeju u Beogradu?
- Mi u 'Luvru' imamo ogromno iskustvo, i mnogo onih koji nas obilaze, a imaju novca. To je praktična strana. S naučne, stojimo na raspolaganju kolegama iz Narodnog muzeja. Novac jeste važan, ni Francuska ga nema dovoljno, posebno ne za kulturu, ali nije sve u novcu. A šta jeste?
- Često se nedostatak novca koristi kao izgovor da se ništa ne radi. Šta ste otkrili kod nas?
(Dok razgovaramo u francuskoj ambasadi, Pjer gricka kolače.)
- Izvinite, nisam stigao da ručam, a i kolači su izvrsni… Nisam stigao ni do Francuskog kulturnog centra, ali video sam zanimljive slike_arhiva. Narodni muzej ima fantastičnu zbirku italijanskog slikarstva. U 'Matici srpskoj' sam evidentirao 'Žrtvovanje Ifigenije' ispod koje je stajalo 'nepoznat autor iz 16. veka'. Prepoznao sam remek-delo Sebastijana Bordona. Za 'Pejzaž sa tri monaha' u Belom dvoru siguran sam da je Pusenov. Oko drugog Pusenovog sam se dvoumio. Doskora se mislilo da se Pusen nije ponavljao. Slično delo nalazi se u Teksasu. Ali, u jednom razdoblju, zbog nemaštine, verovatno je pravio kompromise. A Rembrantov portret, je li autentičan?
- Nisam stručnjak za Rembranta, ali pre bih rekao da nije nego da jeste. Znači, imamo šta da pokažemo svetu?
- Kako da ne, pa imate samo francuskih dvesta slika, ali, znate, muzej nije groblje. Odlazak u muzej je događaj. Nisam baš pristalica da bude spektakl, mada to nosi novo doba. Ali?
- Ali, urgentno - restauracije! 'Pejzaž sa tri monaha' je u očajnom stanju. 'Luvr'
- Budžet 'Luvra', bez plata, iznosi sto miliona evra. 'Luvr' ima dve hiljade zaposlenih (kustosa isto kao i Narodni muzej u Beogradu - podatak koji smo dobili od dr Irine Subotić, prim. n.). Dela otkupljuje novcem iz budžeta, od donacijama i naslednih taksi. (Pravo na nasledstvo ostvaruje se kupovinom dela.) Pošlo nam je za rukom da nabavimo Pjera dela Frančeska, ali ne i Mazača. Ponosan sam što je baš u moje vreme nabavljen 'Hrist' Antonela da Mesine. Platili smo ga 40 miliona franaka. Ekstremna hipokrizija: slika je remek-delo, ali Englezi nisu smeli da vide koliko mi je važna.
Milena Marjanović
