Izvor: NoviMagazin.rs, 09.Avg.2015, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Zagonetni Džo
Na vrhunski karijerni uspon podbada ga više od 180.000 potpisnika na Internetu. U amanet mu je istu poruku ostavio nedavno preminuli stariji sin, a mlađi nastavlja da insistira da se sada ostvari. Na još jedan veliki hijerarhijski zalet, nagovaraju ga i saradnici, pojedini krugovi unutar njegove Demokratske partije, kao i neznanci koji u njemu vide zastupnika neobogaćenih staleža...
Sve to treba da ubedi njega, američkog potpredsednika Džozefa Džoa Bajdena (72) da pokuša >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << da iskoristi “poslednju, i dosad najbolju, priliku” za ostvarenje dugog mu političkog sna – da bude izabran za šefa Bele kuće – ali se on istrajno nećka. Po glavi mu se sigurno vrzmaju teški porazi u prethodna dva pokušaja, ali ga podržavaoci podsećaju da je posle drugog kraha postao potpredsednik SAD – jer ga je Barak Obama uvrstio u potonji pobednički tandem – pa da je sada na redu primena poslovice “treća-sreća” (još veća).
Stav “mož’ da bidne, ne mora da znači” nije karakterističan za Bajdena. Pročuo se po sklonosti da brzo otklanja dileme pa i da počesto “istrčava pred rudu”.
Bajden je, po prevladavajućem stručnom mnjenju, izokola nagovešten kao “rezervni takmac” u trci ka Beloj kući. Tek ako se pokaže da Hilari Klinton, apsolutni favorit za predsedničku nominaciju Demokratske partije, nema dovoljnu podršku na nacionalnim izborima.
Situacija je, reklo bi se, bez presedana u novijim hronikama. Kao potencijalni ozbiljan aspirant za mesto “najmoćnijeg čoveka na svetu” pomalja se političar koji se nije ni prijavio za poodmakli maraton ka toj funkciji, a koji je “broj 2” u aktuelnoj državnoj hijerarhiji, za koga bi bilo logično, a i po običaju, da se prvi, a često i jedini u stranci, prijavi za preuzimanje titule “čoveka broj jedan”.
Nikad se, međutim, u šest i po godina Obamine vladavine, nije uverljivo ni pomaljala varijanta po kojoj bi ga Bajden nasledio. Uvek je u prvom planu stranačkog establišmenta, bila Hilari, praktično bez konkurencije, uz razmah ideje o kontinuitetu dobrodošlih izuzetaka, tako što bi kormilo Bele kuće, odmah posle prvog crnca, uzela i prva žena.
Takav projekat dejstvuje i sada, ali je među pristalicama Klintonove pojačana bojazan da bi on mogao da se sruši kao 2008. kada ju je eliminisao tada nedovoljno poznati čikaški senator Obama, koji je onda izabran, a četiri godine docnije i reizabran za predsednika. Porazu je, pored harizme i svežine rivala, doprinela i ona sama nedovoljnim poistovećivanjima sa interesima širokih slojeva i čestim iskazima koji su, povremeno i drastično, odudarali od istine, a protiv nje je išla i okolnost da se masi sunarodnika nije dopadala ni mogućnost da posle dinastije Buš (otac i sin) vlast pređe u ruke dinastije Klinton (supružnici).
Ovih dana pojavili su se slični simptomi. Partokratska podrška je ostala jaka, ali je oslabila demokratska potpora, jer ju je u najnovijim anketama većina ispitanika ocenila kao “neiskrenu” i “nepouzdanu” osobu, koja “ne mari za naše probleme”.
Ako se nastavi tako, u opticaj mora da se ubaci plan B – Bajden – kažu predstavnici pokreta za izbornu tranziciju potpredsednika u predsednika. Treba li i hoće li potpredsednik da ospori predsedničke ambicije Hilari Klinton, nova je začkoljica u predizbornoj trci ka Beloj kući. Komentatorka Njujork tajmsa obelodanjuje da je Bajdena, njegov sin Bo na samrti zavetovao da se upusti u nadmetanje i ne dozvoli da Bela kuća ponovo pripadne Klintonovima.
U tom smislu Bajden bi se ispostavio kao borac protiv nepotizma, koji bi se u eventualnom izbornom finalu našao pred izazovom da spreči i da se Bela kuća vrati u ruke Bušovih (republikanca Džeba, sina Buša starijeg i brata Buša mlađeg). Retoričniji je od predstavnika obe dinastije i oboje znatno nadmašuje u političkom iskustvu i veštini ophođenja s medijima, ali bi te prednosti možda bile nedovoljne da kompenziraju njegovo zaostajanje za njima, kako u pripremama za kampanju, tako i u sposobnosti za privlačenje vrlo bitne, zamašne finansijske podrške.
Ako bi došlo do duela Džo – Hilari, među njima bi se ispostavile i izvesne sličnosti. Da navedemo dve. Prva – izrazita posvećenost spoljnoj politici kao i spoljnom oružanom “liberalnom intervencionizmu” (koji su podržali pri rastakanju bivše SFRJ). I druga – bliska veza sa nasleđem Obame.
Dok se Klintonova mestimično distancira od predsednika, Bajden mu je, kažu poznavaoci, upadljivo lojalan. Rekao bih da ta vernost šefovom kursu i zaostavštini, u kombinaciji sa sinovljevim amanetom, može da pomogne odgonetanju Džoove predizborne zagonetnosti. Voleo bi, svakako, da zaustavi “klintonizaciju” (podrazumeva se i “bušizaciju”) Bele kuće, ali još odmerava svoje šanse, jer ne bi da svojim eventualnim porazom, omogući Hilari da se, posredno, osveti Obami za pobedu nad njom 2008.
Nagoveštava se da bi Bajden odluku o (ne)učestvovanju na predsedničkim izborima, mogao da saopšti u septembru. Za sredinu tog meseca predviđeno je da mu u posetu dođe premijer Srbije Aleksandar Vučić. Sastanak s njim u Vašingtonu je početkom juna Bajden otkazao zbog smrti sina, a o čijem zavetu trenutno razmišlja možda više nego od drugim obavezama, osim onih prema Obami.
