Izvor: NoviMagazin.rs, 13.Dec.2015, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Treća (ne)sreća
Između propovedi o zapadanju sveta u novi veliki rat i o tzv. zaveri za nasilno rušenju vlasti u Srbiji, postoji jedna upadljiva sličnost – izostanak epiloga najavljenih rusvaja.
Podsećaju na televizijske serije čije je emitovanje prekinuto pre raspleta, kad se ispostavilo da je beskrajno emitovanje njihovih epizoda dojadilo i Bogu i ljudima, da proizvođači drama liferuju više nastavaka nego što mase žele da ih prate i naručioci da plate.
Da su pomenute priče, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << mestimično i zvanično podupirane, shvaćene kao realne‚ ne bi se, na primer, više desetina državnika slilo u Beograd na prošlonedeljnu ministarsku konferenciju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) kojom smo predsedavali. Ne bi rizikovali dolazak u zemlju pred pučem, već bi se kod kuće posvetili pripremama za nacionalnu odbranu od nagomilanih internacionalnih opasnosti.
Ne prestaju, međutim, upozorenja o trećem svetskom ratu. Note o njemu su, reklo bi se, praktično ukomponovane u strateški evergrin, po kome je globalni obračun, takoreći, neminovan.
U prilog takvoj zloslutnosti navodi se ubrzano razmnožavanje kriza koje znatno prevazilaze lokalne okvire. Gotovo da nema regiona, na planeti već uzdrmanoj klimatskim lomovima, koga ne podriva neka od njih.
Prostranstva Evroazije su opet glavno poprište i zatezanja međunarodnih odnosa. Evropska unija je traumatizovana kako preispitivanjem sopstvenog funkcionisanja i određivanja svoje uloge u svetu, tako i traganjem za odgovorima na udare terorista i rekordni priliv migranata. Amerika, koja je u najvećoj meri oblikovala svet, sada je prinuđena da se prilagođava svetu koji se preoblikovao i mimo njenih smernica. Zapad i Rusija su opet u preganjanju oko interesnih sfera, što se naročito ispoljava u ruskoj amputaciji dela Ukrajine i priključivanju, naravno s različitom računicom, zapadnom bombardovanju Sirije. Pljušte i sankcije među silama – Zapada protiv Rusije, kao i njene protiv Turske zbog nedavnog obaranja vojnog aviona.
Prošireni Bliski istok ne prestaje da se širi, tako da se više ne zna kada i gde bi moglo da se zaustavi prelivanje njegovih drama, proizašlih kako iz lokalnih hroničnih surevnjivosti, tako i iz aranžmana spoljnih, moćnih, aktera. Na gotovo svim dodirima islama s drugim kulturama, ili među njegovim netrpeljivim frakcijama, bukte ratovi, ili se protežu zamrznuti i potencijalni konflikti.
Uznemiren je i do nedavno spokojni Daleki istok. Sve manje je jasno na šta će izaći pokušaji premeravanja partnersko-rivalskih odnosa između SAD i sve snažnije i ambicioznije Kine, pri seobi velikog dela globalnih poslova sa Atlantika na Pacifik.
Kad se svemu pobrojanom dodaju i žarišta širom Afrike, obnovljena “talasanja” po Latinskoj Americi, kao i još neprevaziđena finansijska haotizacija, opravdano deluje bojazan da bi ovaj vek mogao da reprizira strahote iz prve polovine prethodnog stoleća. Ali, refreni o trećem svetskom ratu kao da, zasad, oponašaju drevnu izreku “ponavljanje je majka učenja”, dramu Semjuela Beketa “Čekajući Godoa”, vic o komunizmu na horizontu, pa i aforizam Marka Tvena o odvikavanju od pušenja.
Novi globalni sukob se neprestano pominje još od kapitulacije sila osovine 1945. Činilo se da je rasplamsan 1950. u Korejskom ratu, kada su se prvi put sukobili pobednici Drugog svetskog rata (Zapad na jednoj a Kina i Rusija na drugoj strani), ali se ugasio posle tri godine podelom poluostrva na dve države, uz održavanje napetosti do današnjih dana. Izraelsko – arapski sukobi su takođe nagoveštavali globalno satiranje, koje je opet izostalo. Ni raketna kriza 1962. oko Kube, ni rat u Vijetnamu, okončan 1975. porazom Amerikanaca, ni rat u Avganistanu, završen 1989. porazom Sovjeta, kao ni nadmetanje novih nuklearnih, a međusobno nakostrešenih sila, Indije i Pakistana, nisu prerasli u predskazivan im uvod u opštu katastrofu.
Iz ponavljanja kriza koje su mirisale na treći svetski rat, proistekao je, paradoksalno, nauk kako da se on izbegne. Kao Godo, bio je na sceni prisutan duh bez otelotvorenja. Šunjao se, istovremeno, tragom doskočice o komunizmu po kojoj je projektovani poredak “na horizontu, na liniji koja se sve više udaljava što joj se sve više približavamo”. Dok su se malobrojni napori o suzbijanju zavisnosti od priča o njemu, izjalovljavale kao prigodni nastavak ironije “lako je ostaviti pušenje, ja sam ga ostavljao hiljadu puta”.
Treći svetski rat je, proizlazi, jedini rat koji nema protivnika. Dobrodošao je jer se ne događa. Zamišljen kao treća – nesreća, on se pričinjava kao: treća – sreća (osim za one koji će lokalno, gotovo automatski, plaćati papreni ceh za globalni, relativni, mir).
Fama o njemu gotovo da se uklapa u formulu “suviše je velika da bi propala”, kakva je primenjena u konsolidaciji američkih banaka, iz kojih je potekao globalni lom. Valjda će takva formula održati i svet, iako postaje”sve manji”.
