Izvor: NoviMagazin.rs, 04.Okt.2020, 09:54
Momčilo Pantelić: Samo liči na zlobnu šalu
“Plaćam veći porez od Donalda Trampa”, gnevni je poklič koji se razleže Amerikom. Uzvikuju ga čak i studenti koji se školuju uz rad, sitni preduzetnici, nastavnici, medicinari, konobari.
Samo liči na zlobnu šalu. Pogotovo što je dotični dokazano najbogatiji predsednik u istoriji SAD-a, sa imovinom procenjenom na više od tri milijarde dolara.
Ali serijom tekstova Njujork tajms upravo otkriva da se Tramp bogatio i tako što je koristio “rupe” u sistemu, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << pa već dugo izbegava da plaća porez na dohodak. Istovremeno mu uticajni dnevnik osporava i svojevremeno stečeni imidž uspešnog biznismena, tvrdeći da zapravo grca u dugovima.
Sve su to lažne vesti, ponavlja Tramp. To mu je, inače, omiljeni refren u neprestanim nadgornjavanjima s medijima, u kojima mahom vidi “neprijatelje naroda”.
Njegov tim takođe nastoji da uveri javnost da je on već više puta pokazao da je otporan na sve napade. Ali ovoga puta nije reč o repriznoj već o premijernoj drami, ne samo što uključuje nakarikani trošak od 70.000 dolara za estradno friziranje.
Prozivka za neplaćanje poreza i upadanje u velike dugove mogla bi za karijeru Donalda Trampa da bude rizičnija od preživljenog impičmenta i serije knjiga, pa i tužbi, s prikazima njegovih mana iako je on svrstava među “lažne vesti”. Jer, iz izveštaja grupe istraživačkih novinara proizlazi da je iskazanim majstorstvom rijaliti šoumena samo “omađijao” masu glasača da mu poveruju kako je samo jedan od njih, gnevnih što ih tradicionalni poredak zapostavlja, pa da se tom “abrakadabrom” i domogao vlasti.
Do ovakvih nalaza i sugestija dolazi u, po njega, najnepodesnije vreme. Baš kad pandemija nesmanjeno uzima surovi danak i podriva ekonomiju, na čijem je prethodnom usponu on već bio viđen za reizbor. I to uz istrajavanje antirasističkih protesta i uoči prvog TV duela (predviđenog da se održi pred odlazak ovog teksta u štampu) sa izazivačem Džoom Bajdenom, kome će poreska dramatizacija ići u prilog.
Uticajni njujorški dnevnik, s kojim je Tramp permanentno “na ratnoj nozi”, poziva se u svojim raportima na pouzdan izvor, čiji identitet ne otkriva jer taj “strepi za svoju bezbednost”. A u raspoloživom obimnom materijalu piše, u najkraćem i najintrigantnijem vidu, da 10 od 15 istraživanih godina Tramp nije uopšte plaćao porez na dohodak, a da je u finiširanju izborne kampanje (2016) i starta mandata (2017) uplaćivao po samo 750 dolara. Hroničari navode da je tada prosečni iznos te dažbine u Americi bio 12.200 dolara, kao i da je on (u svojstvu biznismena) plaćao višestruko veće takse u inostranstvu – Filipinima (blizu 157.000), Indiji (145.000), Panami (oko 15.600).
Opozicija sluti da se u tim, i možda još nekim njegovim spoljnim aranžmanima nazire i opasnost po nacionalnu bezbednost. I pride – da bi zbog toga što on, kao vlasnik mnogih nekretnina, duguje 300 miliona dolara koji za naplatu dospevaju u naredne četiri godine, mogao da posegne za merama za prebacivanje tog bremena na leđa poreskih obveznika.
Stoga je, nastavljaju “zli jezici”, Trampu i stalo do još četiri leta na vlasti, čak toliko da nagoveštava da neće priznati rezultate glasanja ako Bajden pobedi. Razloge za takvo nepriznavanje pojedini analitičari nalaze i u mogućnosti da, kad jednog dana više ne bude predsednik, odgovara pred sudom za “finansijske nepodobnosti”.
Nameću se, pritom, i istorijska poređenja. Tramp je prvi predsednik SAD posle 1973. koji nije objavio svoj poreski bilten. Takva obznana nije zakonska obaveza, ali se iskristalisala kao dobar običaj.
Vašington post je ujedno objavio i uporedni prikaz isplate poreskih obaveza predsednika u prvim godinama njihove vladavine. Prema toj tabeli u poslednje bezmalo četiri decenije najmanje posle Trampovih 750 dolara ispovrteo je Bil Klinton (62.670), a najviše Barak Obama (čak 1.792.414)…
Problem je, dobrim delom, i u sistemu. Zvanično je ustanovljeno da prihod od ubiranja poreza na dohodak već dugo opada, naročito od milijardera (što je jednom prilikom potvrdio i jedan od najbogatijih ljudi sveta Voren Bafet, rekavši da je manje oporezovan od njegove sekretarice). Podrobna reforma nadležne inspekcije mogla bi, prema ekspertskim proučavanjima, ne samo da ublaži sve teže podnošljive nejednakosti nego i da u narednoj dekadi uveća prihode od sada nenaplaćenih dažbina za čak bilion dolara.
Pa zašto se onda propušta tako profitabilna prilika? Prema nobelovcu Gariju Bekeru, odgovor je delimično u računici, uprošćeno – da li će se na suzbijanje kriminala utrošiti više sredstava nego što je vajda od te akcije. Kako stvari sada stoje, ne samo u Americi nego i svuda, pa i ovde, prevladava štedljivost u prilog delinkventima.
Brana tome je, reklo bi se, i istraživačko novinarstvo. Ono je, kako reče kolega iz Njujorkera, bastion demokratije. Ali malo ko od medija, dodaje, može da, kao Njujork tajms, izdvoji tim koji će se, bez ograničavanja vremena, posvetito otkrivanju pojedinaca i organizacija koji podrivaju pravnu državu, pa i njen poreski sistem.
Stoga se i ovim povodom pridružujem apelima da se konkretno i svestrano podrži istraživačko novinarstvo. Kad je moglo da se ispostavi kao sila i u nadmetanju za mesto najmoćnijeg čoveka sveta, moglo bi da pomogne i nama, sve nemoćnijima, da se bar malo i mi osilimo i osporimo pravilo da ovde garantovano dobro prolaze samo oni koji zakon donose i oni koji ga krše…
