Izvor: NoviMagazin.rs, 06.Sep.2015, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Rendgen za Šengen
Međunarodni rejting nam je naglo porastao, među neznanim i nezvanim gostima, izbeglicama i drugim migrantima sa “proširenog Bliskog istoka”. Kažu, i prema stranim raportima, da su, uz podrazumevajuće neprestane muke velike seobe, ovde doživeli više saosećajnosti nego u drugim usputnim stanicama ka, i od nas prilično udaljenom, boljem životu
Ovu okolnost odmah je iskoristio premijer Aleksandar Vučić da nadgradi verziju uobrazilje po kojoj je Srbiji suđeno da bude >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << “lider u regionu”, rekavši da smo pokazali još veći potencijal: kao “evropejskiji od (dodajem – pojedinih) Evropljana” u migrantskoj krizi. Posredno, ali ubedljivo, svrstao nas je, tako, na jednu od strana u tekućoj evropskoj diferencijaciji oko imigranata.
U najkraćem, reklo bi se da ćemo, po ovom pitanju slediti kurs: Nemačke, Francuske, Italije i Grčke, a ne Mađarske, Poljske, Češke i Slovačke, pogotovu ne, uvek prilično distancirane, Velike Britanije. Prva (“naša”) četvorka se zalaže za prihvat pridošlica, pogotovu izbeglica iz ratova, po kvotama srazmernim demografskoj i ekonomskoj statistici, uz preciznu evidenciju; druga bi radije da prevlada uvažavanje istorijskih i neuporedivosti neposrednih izazova koje će došljake koncentrisati uglavnom u prvoj grupi; a London njihov raskol uzima kao potvrdu svog stava da EU treba korenito reformisati.
O nesaglasnostima među Evropljanima oko “najezde” neevropljana, svedoče i izjave predstavnika sve tri grupe. Nemačka kancelarka Angela Merkel je upozorila da bi izostanak saglasnosti o ravnomernoj raspodeli imigrantskog tereta mogao da dovede do “preispitivanja” evropskog bezviznog kretanja; šef francuske diplomatije Loran Fabius je iskritikovao pomenute zemlje bivše istočne Evrope zbog otpora prihvatu izbeglica, na šta mu je iz Budimpešte uzvraćeno pozivanjem na drugačije tumačenje propisa; a britanska ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej je ocenila da je kontinentalno ukidanje kontrole granica (od čega se Ujedinjeno Kraljevstvo izuzelo, kao i od uvođenja zajedničke valute evra) dovelo do tekuće migrantske krize, jer je ohrabrilo upade nepoželjnika.
Kad se sve to, uz pooštrene kontrole na granicama – kao između Austrije i Mađarske, povodom šoka izazvanog pronalaženjem više od 70 leševa migranata i napuštenom kamionu – izgleda neizbežno da se “Šengen” stavi pod “rendgen”. Da bi se videlo u kojoj meri je još održiv taj bezvizni režim i koliko ga, i u čemu sve, treba prilagoditi novim okolnostima.
Putovanje bez viza po većem delu EU, čijem članstvu težimo, jedno je od najvećih dostignuća ukupne spoljne politike Beograda u poslednjih četvrt veka i treba da uložimo sve raspoložive snage da taj status održimo. Iskušenja na tom putu nisu mala, zaslužuju posebnu, opsežnu, razradu.
Ovom prilikom bih još samo skrenuo pažnju na nekoliko osobenosti u globalnim i evropskim preračunavanjima, koja se, naravno, dotiču i nas. Sredinom prošle decenije, dok sam bio dopisnik Politike iz Vašingtona, tadašnji potpredsednik SAD Dik Čejni je iznervirano delio Evropu na “staru” i “novu”. U prvu grupu je svrstao Nemačku i Francusku, koje su se protivile američkoj invaziji na Irak (2003) a u drugu članice bivšeg sovjetskog bloka, sa iskazanom podrškom američkoj vojnoj intervenciji, a koja se ubrzo pokazala kao neopravdana, jer se pozivala na Sadamov arsenal za masovno uništavanje koji, dokazano, nije postojao.
Iz te prekookeanske nepodobnosti, za kojom su četiri-pet leta kasnije usledili globalni finansijski potresi, proistekle su sadašnje svetske, pa i evropske pretumbacije koje traju već više od sedam godina. Nekategorisana tada ni u “staru” ni u “novu” Evropu, Srbija se sada uvršćuje kao novi član “stare” Evrope. Lično mislim da je bolje da budemo, kad već težimo ka EU, s njenim tvorcima, Francuskom i Nemačkom, nego da se priklanjamo još neizvesnijim aranžmanima.
Pojedini mediji su javili da se četiri pripadnice bivšeg istočnog bloka – već pomenute Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka – dogovaraju da, kada ovaj tekst ide u štampu, proglase novi “blok” koji bi se suprotstavio konceptu jezgra, Nemačke i Francuske, za prijem i srazmernu raspodelu vanredno velikog priliva migranata. Srbija bi, pri tom, mogla da se nađe opet pred delikatnim izborom – da li da se svrsta uz osovinu EU, ili da se prikloni buntovnoj slovenskoj braći udruženoj sa severnim joj susedom.
Beograd će se, kako se ovde zvanično nagoveštava, prikloniti konceptu za čijim je kormilom Nemačka. To nam, uprkos snazi odabrane vodilje, ne garantuje izlazak iz nevolja. One su toliko velike i samosvojne da ni “rendgen za Šengen” ne bi mogao, bez dugotrajnog podešavanja, da dijagnosticira šta je u njima deo bezviznog, a šta deo bezveznog režima.
