Izvor: NoviMagazin.rs, 07.Dec.2014, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Rasno opet opasno
Duboka je podela oko deljenja pravde i nepravde u Americi, iako je ona sistematizovana kao vladavina prava
Među kolateralnim žrtvama sadašnjih američkih nemira je i predsednik Barak Obama. Narušen mu je najviši lični i politički ideal – učvršćivanje društva rasne harmonije.
Nada da je tako nešto moguće naglo je narasla upravo zahvaljujući njemu, kada je pre šest godina pobedio na izborima za šefa države i potom postao prvi crnac na čelu Bele kuće. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Njegov uzlet doživljen je i širom sveta kao veliki korak ka poslerasnom društvu, sa iščezavanjem statusnih diferencijacija po boji kože, da bi ovih dana bio suočen s produženim demonstracijama čiji učesnici tvrde da u delovima sistema još postoji rasna diskriminacija.
S mukom, reklo bi se, održava lični mir dok mu pristižu izveštaji u stilu “rasno je opet opasno” i zamerke da i on snosi deo odgovornosti za nerede razbuktane nekažnjavanjem belog policajca za ubistvo nenaoružanog 18-godišnjeg Crnca u Fergusonu (o čemu je Novi magazin podrobno izvestio u prošlom broju). Jedni ga optužuju da je previše dopustio “svojim” Crncima, a drugi da se povinovao “belačkoj dominaciji”.
Obe strane preteruju. Obama nijednim svojim potezom nije dao povoda za kvarenje odnosa između rasa. Na protiv, trudio se da ih popravlja, ali u tome često nije uspevao, ne zbog svog uravnoteženog stava, koji su neki etiketirali kao “neodlučnost”, već zbog istrajnih neuravnoteženosti u funkcionisanju SAD.
Sadašnji nemiri su, pre svega, izraz duboke podele oko deljenja pravde i nepravde u Americi, iako je ona sistematizovana kao vladavina prava, jednakosti pred zakonom. Ubistvo u Fergusonu i njegove posledice nisu usamljeni slučaj, već “kap koja je prelila čašu”.
Među rasnim manjinama prevladava, naime, uverenje da njihovi pripadnici imaju znatno lošiji tretman, naročito u postupcima policije i sudstva, nego belačka većina. U prilog njihovim tvrdnjama govore zvanične statistike. Na primer: procenat Crnaca među zatvorenicima (37) je gotovo trostruko veći od njihovog postotka (13) u stanovništvu. Uz to, krajem prošle godine iza rešetaka je bilo tri odsto od ukupnog broja Crnaca, dok je taj procenat među belcima bio 0,5.
Sumnje u objektivnost organa vlasti postojale su u Fergusonu i pre povoda za tekuće proteste. Iako Crnci u tom gradu sa 21.000 stanovnika čine dve trećine življa, gradonačelnik i pet od šest članova gradske uprave su belci, kao i 50 od 53 lokalna policajca.
Podjednako neverovatno deluju i podaci o drugim vrstama neuravnoteženosti na nacionalnom nivou. Razlike u imovini belaca i Crnaca u Americi su veće nego u Južnoafričkoj Republici u vreme međunarodno sankcionisanog aparthejda, prenosi Njujork tajms. Belci su sada u SAD 18 puta bogatiji od Crnaca, dok su u JAR svojevremeno bili imućniji “samo” 15 puta.
Na to se nadovezuju podaci i o rasnoj podvojenosti u izboru prijatelja, internetskih sagovornika, mogućnosti za sticanje visokog obrazovanja, pa čak i oko odgovora na pitanje koliko se oseća dejstvo rasizma. Kao da postoje dva sveta unutar jedne zemlje, ocenjuju analitičari.
Podela na “dva sveta” rizična je i u međunarodnim odnosima, a kamoli unutar nacionalnog bića. Možda je, bar delimično, i zato povećana (prema anketama – preterano) militarizacija policije, kojoj je posle terorističkih udara pre 13 godina isporučena gomila vojnog naoružanja. Njegova pojava na ulicama Fergusona je, izgleda, više doprinela širenju nereda nego zavođenju reda.
U javnosti se, uporedo, rasplamsala i polemika oko rukovanja policajaca malim oružjem. Šokantno su delovali izveštaji da olako otvaraju vatru i da ne saopštavaju koliko su i zašto ljudi ubili. Pozivajući se na alternativne izvore, mediji procenjuju da policajci usmrte bar 500 osoba (prema nekima čak 1.000) godišnje. Vašington post navodi, takođe, da je taj broj znatno veći nego u nizu zemalja: u Britaniji lane nije bilo nijednog takvog slučaja, dok su u Nemačkoj zabeležena samo dva u dve godine.
Preterivanje u upotrebi sile nadležnih i njenu primenu na rasnoj osnovi u SAD prošle nedelje je kritikovao i Komitet UN za suzbijanje torture. Isti organ izrazio je zabrinutost i zbog povećane militarizacije tamošnje policije.
Da bi donekle smirio strasti i opravdane bojazni, Obama je naložio da se 263 miliona dolara hitno uloži u dodatne treninge snaga reda, kako bi pažljivije rukovali oružjem i popravili odnos prema civilima, kao i za nabavku 50.000 kamera koje će visiti oko vrata policajcima i svedočiti o njihovim postupcima, čime je izašao u susret zahtevima demonstranata.
Obuka bi, kako se čuje, trebalo da snage reda nauči kako da povećaju i efikasnost u borbi protiv kriminala i sada prilično poljuljano poverenje prema njima među mnogim građanima, naročito manjinskih zajednica. Zamisao za uspostavljanje takvog balansa je dobra, čak toliko da će za njeno ostvarivanje biti neophodno mnogo vremena. Pa i znatno više od 26 meseci, koliko je Obami još ostalo da nastavi svoje “balansiranje” za kormilom Bele kuće.
