Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Sep.2016, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Pod okriljem veta
Nijedna maksimalno pojednostavljena procedura ne podrazumeva tako velike komplikacije kao biranje generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Paragraf iz Povelje UN samo kaže da će on biti izglasan u Generalnoj skupštini na predlog Saveta bezbednosti, ali se u tom 15-članom telu izjašnjavanje oteglo već mesec i po dana, uz projektovanje nastavka diskusije bar do prve nedelje oktobra.
Pripreme za promenu na vrhu administracije svetske organizacije obećavale su brži rasplet. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Kandidati za naslednika Ban Ki Muna prvi put su svoje programe predstavili, uz izlaganje propitivanju, i sastavu Generalne skupštine i široj javnosti, pa se sugerisalo da će takvo povećanje transparentnosti olakšati i opredeljivanje nadležnih.
Pojednostavljenju je trebalo da doprinese i primena preporuka o rodnom i geografskom rotiranju. Ali, iako se s gotovo svih nadležnih strana zahtevalo da novi generalni sekretar UN najzad bude žena ili predstavnik istočne Evrope, ili osoba sa oba ta svojstva, trenutno je istrajno na čelu tabele kandidat koji nije ni jedno ni drugo, što sugeriše da je konačan ishod još vrlo neizvestan.
Posle tri runde izjašnjavanja u Savetu bezbednosti, među takmacima, od kojih svi imaju zavidan diplomatski pedigre, prednjači Portugalac Antonio Gutereš, a slede Slovak Miroslav Lajčak, Srbin Vuk Jeremić, Bugarka Irina Bokova, Argentinka Susana Malkora, Makedonac Srđan Kerim, Novozelanđanka Helen Klark, Slovenac Danilo Tirk, Kostarikanka Kristina Figeres i Moldavka Natalija German. Od nadmetanja su, u međuvremenu, odustali Hrvatica Vesna Pusić i Crnogorac Igor Lukšić.
Da je reč o klasičnim izborima, za pobednika bi već bio proglašen Gutereš, koji sve vreme jedini ima više od potrebnih devet glasova podrške (do kojih je sada dopro i Lajčak). Izostanak proglašenja pobednika uverava da još nije zadovoljen bitan kriterijum – da nijedna od pet stalnih članica Saveta – Amerika, Rusija, Britanija, Francuska i Kina – ne uloži veto i obesnaži većinsku podršku.
Ko sve i u kom slučaju eventualno preti vetom nije saopšteno posle sastanaka petnaestorice iza zatvorenih vrata. Da stvari nisu raščišćene u prethodnim konsultacijama, govore i same kandidature.
Da su poštovani zahtevi za damskim i istočnoevropskim premijerama u ulozi genseka UN ne bi se u trku upuštali ni muškarci ni prekookeanske takmičarke. Oba kriterijuma, sa solidnim rejtingom, zadovoljava još samo Bokova, ali joj se sa Zapada zamera, kako se mestimično izveštava, to što je “podržava Moskva”.
Nije isključeno, stoga, da unutar glavne petorke teku diskretne konsultacije o mogućnosti da se u trku pozove i neki novi kandidat oko koga bi se lakše saglasili. Sva je prilika, rekao bih, da će novi gensek UN biti osoba koja se prigodno uklapa u trampe interesa Zapada i rekonstrukcije Istoka, s nesagledivim posledicama po sve izvan tog duela-dueta.
Izgledi našeg kandidata su, pritom, skromni. Manji, slutim, i od šansi da se naši fudbaleri kvalifikuju za svetsko prvenstvo u Rusiji, ali to ne mora da bude loše ni za njega ni za nas (izvan prostora između dva gola).
Sa solidnim, ne i trijumfalnim, rezultatom u trci ka položaju genseka UN, on bi ovde možda izrastao u respektabilnog kandidata za neku domaću visoku funkciju. Mi bismo, istovremeno, izbegli da se, zbog spoljnog poverenja u našeg reprezenta, sijaset nerešivosti u globalnim tumbanjima svali na nas, koji ne znamo ni kako da izađemo na kraj sa sopstvenim i nedaćama u odnosima sa susedima, a kamoli s problemima između sila koje, u mnogo čemu, odlučuju o nama.
Ostajemo, naravno, kao i mnogi drugi, da pomno pratimo na šta će izaći donekle modernizovani postupak izbora za “prvog službenika globalne diplomatije”. Pre svega, da u našem slučaju saznamo kako je mogućno da se neko ispostavi po volji svih pet, po mnogo čemu međusobno nesložnih, a strateški ipak kooperativnih velesila.
Pod okriljem veta velikih opet će za genseka UN, kao i dosad, biti izabran ugledni, kompromisima sklon, a globalno gotovo nepoznati predstavnik neke male ili zemlje srednje veličine. Kadar za takvo nadmetanje imamo, još ubedljivije nego kad ga, kao sada, nekako i ne baš svesrdno personalizujemo.
Ne ispunjavamo “jedino”uslov koji se kod svih i svuda podrazumeva – da uverimo spoljne aktere da smo država koja tačno zna koliko ima stanovnika i dokle se prostire. Naš nalaz o nama mnogima nije uverljiv, tako da je i on pod okriljem veta, kao i možda ovdašnja kandidatura za genseka UN.
