Izvor: NoviMagazin.rs, 10.Apr.2016, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Opšta bežanija
Kao da je zavladala opšta bežanija. Takav utisak nameću dramatični izveštaji da sve više ljudi beži i od bezakonja i od zakona. Prvi mahom da bi izvukli žive glave iz rata, a drugi sve više da bi glavnice kapitala sklonili od dejstva domaćih poreskih rata.
Vremenska podudarnost ta dva oprečna bekstva postala je ovih dana uočljivija i simboličnija nego ikad u novijoj istoriji, pogotovu što oba kreću u smeru suprotnom od dosadašnjeg. Samo što je počelo smanjivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << rekordnog priliva migranata sa Bliskog istoka i drugih stradalničkih regiona ka Evropi, stigao je insajderski raport – s podacima o klijentima panamske posredničke internacionale Mosak Fonseka, čija bi otkrića mogla da umanje zamašno, često sporno, odlivanje kapitala u tzv. poreske rajeve.
Oba slučaja potvrđuju da je globalni poredak uzdrman toliko da mu predstoji tegobno prilagođavanje bitno izmenjenoj stvarnosti. U toku je krajnje delikatno i dalekosežno sučeljavanje nacionalnih i internacionalnih pravila ponašanja.
Dok, na primer, principijelni internacionalizam unutar Evropske unije sputavaju pojačani nacionalizmi njenih članica (što se ogleda u trzavicama oko kvota za raspoređivanje izbeglica), tzv. poreski rajevi svojom vrstom internacionalizma (davanjem olakšica njima prebeglom kapitalu) podrivaju finansijske prioritete mnogih drugih nacija. A kad ne funkcionišu ni internacionalni ni nacionalni postulati otvara se međuprostor za afirmaciju sistemske iščašenosti svake vrste. Pa, tako, i unutar EU i u “poreskim rajevima”, kao i na drugim prostorima, sve više prevladavaju egoizmi nauštrb brige za kakvo-takvo, ali uvek neophodno opšte dobro.
Posebnu pažnju svekolike javnosti u ovom trenutku privlače nalazi da su s “poreskim rajevima” povezane i istaknute političke ličnosti mnogih zemalja (personalno ili posredstvom bližnjih), čak i one koje sunarodnicima propovedaju štednju i striktno poštovanje režima dažbina. Takva okolnost situaciju čini dodatno zapaljivom jer ispada da ceh za bogate finansijske begunce treba da plate nepokretne mase koje jedva sastavljaju kraj s krajem.
Preispitivanja koja će potrajati neće poštedeti ni političare koji se busaju u “patriotske grudi”. Pariski Mond je već na tapet stavio ultradesničare Marin le Pen, tvrdeći da su dotični, koji se žestoko protive prilivu imigranata u Francusku zarad “očuvanja nacionalnog identiteta”, istovremeno stvorili ofšor sistem za emigriranje njihovog kapitala podalje od oporezivanja u korist otadžbine.
Slično je sa raznih strana sugerisano i za okruženje Vladimira Putina, što je Moskva promptno demantovala i optužbu odbacila kao delo zapadne “putinofobije usmerene ka destabilizaciji Rusije”. Zemlje koja je prethodno pozdravila “curenje” poverljivih informacija o obaveštajnim tajnim radnjama SAD, čijem je globalnom “uzbunjivaču” Edvardu Snoudenu dala azil.
Kako god se rasplitali ili presecali strateški i ideološki čvorovi jasno je da je novac, za koji se tvrdilo da jedini može da “provrti i tamo gde burgija neće”, dobio netipične i sve prodornije konkurente: insajdere – uzbunjivače i migrante. Obe te “sporednosti” izrastaju u novu vrstu sila koje tumbaju međunarodne odnose preko podrazumevajuće mere izražene u izreci “sve se menja da bi ostalo isto”.
Iako poodavno važi krilatica da čovek mora samo da umre i da plaća porez, masovno se izbegavaju ili odlažu obe te neminovnosti. Prva na sreću pojedinaca što su u zdravom poretku, a druga na nesreću društava od kojih su jači pojedinačni antisistemski interesi.
Dok slušam naše političare i gledam statistike čini mi se da smo bliže drugoj nego prvoj neminovnosti. Život nam se malo produžava, dok se neprestano povećava odlazak ljudi odavde po inostranstvu, mahom tamo gde su i sedišta organizacija, čijoj smo brizi povereni mi koji preteknemo u ovdašnjoj istrajnoj dezorganizaciji.
Vratimo se, na kraju, početku ove priče. Opšta bežanija će se nastaviti.
Prilično je izvesno, naime, da će se nastaviti razmeštaj i ljudi i kapitala i projekata ka sredinama koje ih manje opterećuju a više im pogoduju. Napredak u komunikacijama i tehnologiji to će olakšavati, uz istovremeno otežavanje održavanja postojećih pretežno neelastičnih sistema.
Iz ovog zapleta, reklo bi se, niko neće izaći neoštećen. Bude li tako, eto sreće i za one među nama koji su uvereni da su sva svetska tumbanja smišljena da bismo jedino mi loše prošli. Još kad bi se, i nama drugačijima, posrećilo toliko da oni koji beže sa istoka i juga u nama prepoznaju ne samo geografski nego i vrednosno, zapad i sever...
