Izvor: NoviMagazin.rs, 28.Apr.2016, 13:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Obama kao Evropejac
Prilikom poseta Britaniji i Nemačkoj ovih dana, američki predsednik je, reklo bi se, prvi put u novijoj istoriji otvoreno a diplomatski intervenisao – unutar Zapada. Šta to učini Barače Obama, prozivka je na čije je imenovanje ovde svojevremeno dograđena rima – “budi uvek s nama”?
Strateška premijera propraćena je nizom scena koje mestimično prevazilaze fantaziju holivudskih scenarista. Sve je vrcalo od sudara emocija i racionalnosti, predrasuda i vizija, ideala >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << i iluzija, efikasnosti i jalovosti, lojalnosti i izneveravanja, dokazivanja i krivice i nevinosti, kao da je upriličeno da doprinese obeležavanju 400. godišnjice smrti književnih velikana i – kako se ispostavilo, predskazivača budućnosti – Šekspira i Servantesa. U globalnim i mnogim lokalnim, pa i u ovdašnjim odnosima još su aktuelne poruke koje proizlaze iz simbolike hamletovske pronicljivosti da “ima nečeg trulog u državi” i donkihotovske posvećenosti “borbi s vetrenjačama”.
Ali, vratimo se neposrednostima. Kratkom turnejom po Evropi Obama je pre svega podržao jačanje EU i tako, valjda, i lično dodatno opovrgao zamerke, unutrašnje i spoljne, da je “zapustio” veze sa atlantskim saveznicima. Njemu su, krajnje neuobičajeno,unutrašnji oponenti spočitavali i da je evrofil i evrofob, da ne valja ni kad mu se potezi uklapaju u evropski poredak vrednosti ni kad od njega, kao savezničkog partnerstva, odstupaju, pa se on potrudio da “jednim udarcem ubije tri muve”.
Britancima je, u najkraćem, preporučio da se na referendumu, kad su ga već zakazali, izjasne za ostanak u Evropskoj uniji jer bi u suprotnom izgubili međunarodni prestiž, a time i naklonost SAD. Sa druge strane, savetovao je svim Evropljanima da povećaju budžete za odbranu ne samo nacionalnih nego i internacionalnih interesa, koji su dosad mahom podmirivani američkim finansiranjem. Takva izdvajanja, proizlazi, biće i nauštrb “države blagostanja” koja se još održava širom Evrope, pa i u Nemačkoj, a uz prenebregavanje dogovorenog nivoa izdvajanja, dva procenta bruto nacionalnog proizvoda za NATO.
Prema dostupnim informacijama, dok je ovaj tekst išao u štampu na neobičnom, petornom, samitu u Nemačkoj, gde su pored Obame i Merkelove učestvovali francuski predsednik Fransoa Oland, kao i premijeri Britanije i Italije Dejvid Kameron i Mateo Renci, dogovoreno je da ova petorka pomogne stabilizaciji prilika ne samo u Siriji nego i u Libiji. Je li to samo prigodni “pentagon” ili izlaženje u susret Obaminoj kritici da Francuska i Britanija nisu predvidele posledice kad su pokrenute akciju za obaranje Moamera Gadafija, ostaje da se pomno prati.
Evro-američka vanredna dogovaranja obuhvataju i tretman migranata i izbeglica. U tom pogledu Obama je pohvalio humanistički pristup Merkelove, koji ga nije nagnao da osetnije poveća prihvat tih nevoljnika, dok je politika “širom otvorenih vrata” dovela do masovnog otpora takvom kursu kancelarke u Nemačkoj.
Pristup migrantima dodatno je produbio razlike među Evropljanima. Tim povodom, utisak je, jaz između istočnih i zapadnih Evropljana produbljen je gotovo isto onoliko koliko i prilikom obračunavanja dužničko-poverilačkih odnosa između južne i severne Evrope.
Nevolje kao da su se koncentrisale prevashodno na dve zemlje – Grčku i Nemačku. Preko prve hrle migranti ka drugoj, koja od prve traži da otplaćuje nagomilane dugove i zaustavi seobe iz Turske, s kojom su Nemačka i EU sklopile kompenzacioni dogovor. Sa dotičnom je Grčka u istrajnom, specifičnom, vanrednom stanju podozrenja (naročito povodom Kipra) i nerado prihvata prosleđene joj nevoljnike koje rado prosleđuje Makedoniji, čiji naziv ne priznaje.
Balkanska zamešateljstva ostaju u senci, zasad, Obaminog izrastanja u Evropejca, u trenutku kad Evropljani kao da više nisu sasvim sigurni ni ko su ni šta su. Kao da je balkanizacija Evrope neželjeno bila efikasnija nego evropeizacija Balkana.
Uspe li Obami, kojim slučajem, da po svom receptu povrati harmoniju Evropi, razbijenu i različitim pristupima teritorijalnom i političkom rastu Rusije, trebalo bi da nađe vremena i interesa da navrati na Balkan, na kojem sve velike sile oduvek, pa i sada, imaju “nedovršene poslove”. Na ovim prostorima, kako govore svakodnevne vesti, nisu završena ni oba svetska rata ni hladni rat, iako se celom normalnom svetu čini da je to davna i neponovljiva prošlost.
Preporučio bih svakome ko spolja još želi da postane Evropljanin – pa i Obami kome njegovi sunarodnički oponenti prebacuju da je politički surogat Evrope – da zaista istraži i upozna Balkan. Jer, ko ne shvati Balkan i njegovu podložnost spoljnim uticajima i povratnim dejstvima, ne može da prodre u tajne drama, makarpozivanjima na Šekspira i Servantesa priključio Dantea,Dostojevskog, Balzaka, Getea, Kunderu itd., koliko ko može da upropasti ili bar preobrazi sebe i druge.
Za razliku od Balkanaca koji više uspevaju napolju, onaj ko spolja ne uspe na Balkanu teško da će igde. Ne verujem da bi se s tim složio Obama. Mandat mu ističe brže od poželjnosti.
