Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Jan.2015, 11:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Nova diplomatska vežba
Zabasao je svet u stranputice toliko da se sada, bar deklarativno, nada da će mu u potrazi za izlaskom na pravi put pomoći i – Srbija. Zemlja oko čijeg se statusa i dalje ne slažu glavni akteri na međunarodnoj sceni i koji “nedovršene poslove” na ovdašnjem tlu pojačano koriste kao opravdanje za globalna, međusobna, “namirivanja računa”.
Kad ni velike sile ne znaju ni kako će jedne sa drugima, ni šta će s nama, kako onda mi da znamo šta i kako ćemo i s njima >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << i između njih – komentar je jednog beogradskog ironičara o situaciji u kojoj smo se kao država našli stupanjem na mesto ovogodišnjeg predsedavajućeg Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Uz izražavanje zadovoljstva zbog uspona naše zemlje na diplomatskoj lestvici, dozu zabrinutosti iskazao je i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, poverivši se javnosti da ga “pomalo plaše velika očekivanja” od Srbije na toj visokoj funkciji.
Velika očekivanja vezana su, pre svega, za angažman u ukrajinskoj krizi, gde OEBS dokazuje da, pored niza relativno sporednih, još može da igra jednu od glavnih uloga, i to u savremenom “hitu” međunarodne strateške scene. Srpsko predsedavanje privlači vanrednu pažnju zbog originalne beogradske politike balansiranja: zalaganja da se Srbija integriše sa Zapadom, ali da ne sledi sankcije SAD i EU prema Rusiji, zavedene joj zbog pripajanja dela Ukrajine čiji teritorijalni integritet mi podržavamo, dok Moskva, koja ga je okrnjila, podržava naš teritorijalni integritet (protiv otcepljenja Kosova), a koji nam osporava većina aktera na Zapadu, pa i članica UN...
Uprkos toj zamršenosti, pojedini znalci, a pogotovu strani zvaničnici, sugerišu da je baš Srbija vrlo podesna da doprinese rešavanju krize oko Ukrajine. Jer je, kažu, ona prosto dragoceni raritet u ovoj novoj polarizaciji pošto se, u principu, slaže i sa Zapadom i sa Rusijom. U prilog našoj podobnosti navode i ovde stečena iskustva u konfrontacijama (1990-ih) i u kooperacijama (2000-ih), pa da možemo da pomognemo da Ukrajina ne reprizira sasvim (delimično već jeste) tragične događaje u kojima je nestala Jugoslavija.
Čini mi se da se preteruje u takvom bodrenju na podvige. Pogodovalo bi nam, svakako, da naša zemlja doprinese popuštanju zategnutosti u svetu i to baš na tački trenutno najveće napetosti među velikim silama posle Hladnog rata.
Slutim, međutim, da će se stvari u Ukrajini i oko nje produžiti putem na kojem su veći izgledi da se predsedavajući OEBS s nekim neželjeno sudari, nego da spreči nastavak programiranih sudara konfrontiranih strana.
Izvesno je da bi Srbija najviše volela da Zapad i Rusija izglade nesuglasice, da uspostave normalne, savremene, partnersko-rivalske odnose i da mi unapređujemo saradnju sa obe te strane. Sva je prilika, nažalost, da će se njihovo zaoštravanje nastaviti i da će rasti pritisci da se opredelimo za jednu od njih.
Predsedavanje OEBS-om zbog toga će nam biti teže, ali moglo bi i da nam olakša pozicioniranje u sve grublje izdeljenom svetu. Prvo, imamo solidnu partnersku “zaleđinu”: do položaja predsedavajućeg Srbija je došla u originalnom aranžmanu – početkom 2012. – s neutralnom Švajcarskom o sukcesivnom predsedavanju, sačinivši s njom zajednički dvogodišnji plan rada koji sada ulazi u drugu, našu, polovinu realizacije. Uz ovaj dvojac, funkcionalnu trojku u okviru koje se sinhronizuju ideje i potezi još čini budući predsedavajući – Nemačka, što će tom sastavu povećati, recimo, delotvornost. Srbija, dakle, na čelu OEBS neće biti – kao ni njeni prethodnici – “usamljena”.
Reč je, takođe, o instituciji koja odluke donosi konsenzusom. To je ponekad frustrirajuće za predsedavajućeg, ali mu pruža i mogućnost da se iskaže kao posrednik među suprotstavljenim stranama, objasnio je u intervjuu za Dojče vele generalni sekretar OEBS, italijanski diplomata Lamberto Zanijer. Prilika da se u takvom procesu istakne Srbiji je povećana i okolnošću, po njemu, što će se u vreme njenog predsedavanja Švajcarci baviti zapadnim Balkanom, pa će to “na neki način omogućiti Srbiji da se (u obavljanju nove funkcije) distancira od regionalnih problema i olakšati saradnju država regiona s njom kao predsedavajućom”.
Srbija je, proizlazi, na svojevrsnoj vežbi diplomatske veštine. Iako je godinama mnoge svoje stvari rešavala uz učešće stranih posrednika, ona sama dugo već nikome vrlo bitnom nije pružala posredničke usluge. Predsedavanje OEBS-om biće joj vatreno krštenje na tom polju, jer će joj glavni zadatak biti da posreduje oko Ukrajine – između Zapada i Rusije.
Ako se, kojim slučajem, pri tom upiše među aktere koji su doprineli smirivanju na sada najuzdrmanijem tlu Evrope, postala bi nova medijatorska zvezda. O tom – potom.
Preporučljiv je oprez. Posredovanje među najmoćnijima posao je visokog rizika. Pogotovu kad posreduješ među silama koje neposredno posreduju u rešavanju tvoje sudbine.
