Izvor: NoviMagazin.rs, 25.Feb.2018, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Neugodno strano telo
Amerikanci svojski nastoje da iz svog političkog organizma odstrane neugodno strano telo, poznato pod imenom Rusi.
Specijalni istražitelj Robert Maler upravo je obelodanio imena 13 takvih pojedinačnih i tri kompanijska uljeza, optuživši ih da su se umešali u izborni proces koji je Donalda Trampa doveo na vlast.
Dotični su, kako se navodi, prosto harali po američkom biračkom telu. Iz sanktpeterburške “fabrike trolova” internetski su ga, lažno se identifikujući >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << kao Amerikanci, zasipali omamljujućim dezinformacijama i slali operativke koje su na terenu podbadale masu, a sve u jednom cilju – da volju glasača usmere u prilog ruskim interesima.
Iz 37 stranica objavljenog dokumenta i obrazloženja Ministarstva pravosuđa proizlazi da su ti Rusi snažno navijali za Trampa, a protiv njegovih konkurenata, naročito protiv Hilari Klinton (kojoj se u Moskvi prebacivalo za podršku opoziciji Vladimira Putina). Ali, rečeno je i da cela ta operacija nije uticala na izborni ishod i da nije otkriveno nijedno “svesno” povezivanje Trampove ekipe s rečenim nepodobnicima. Moskva je, kao i u drugim sličnim prilikama, te optužbe odbacila, a šef diplomatije Sergej Lavrov ocrnio ih je kao “brbljanje” kojim se nadomešćuje “nedostatak dokaza”.
Trampu se pak učinilo da ima razloga za likovanje jer nije prozvan ni za dosluh s Rusima niti da se Bele kuće domogao uz njihovu potporu. Osokolio se toliko da se nije libio ni karakterističnih mu gafova. Optužio je, tako, FBI da je zanemario najave masakra na Floridi jer se suviše upuštao da pronađe domunđavanje između Rusa i njegove izborne kampanje. Tvitovao je i da se Rusi “kidaju od smeha” povodom preganjanja u Americi, pa da je vreme da se ona “opameti”.
Otvorio je, pritom, širom vrata za kritike, pa i kontranapade. Najoštrije mu je zamereno što se okomio na sve i svakoga kod kuće, ali ne i na – Ruse.
Ovakvo prećutkivanje analitičari Njujork tajmsa uzimaju kao povod za ocenu da je nacija ostala bez lidera u specifičnom sukobu s Rusima, čije označeno mešanje u izbore komentator Vašington posta karakteriše kao “najveći spoljni napad na Ameriku” posle terorističkih udara 11. septembra 2001. Oba uticajna dnevnika slute da možda Tramp “krije nešto” što mu donekle vezuje ruke u ophođenju s Moskvom.
Stvari su se u međuvremenu uvezale do paradoksa. Uprkos Trampovim obećanjima da će ubrzano popraviti odnose s Moskvom, oni su se rekordno pogoršali, a što se jednim delom pripisuje i potrebi američkog predsednika da dokaže da nije potpao pod uticaj Vladimira Putina, u čije verzije o nevinosti Kremlja u prokazanim izbornim zamešateljstvima i dalje veruje.
Čak i ako se zvanična Rusija nije uplitala u američke procese, oni su sada takvi da joj to i te kako odgovara – proizlazi iz napisa Njujorkerovog izveštača iz Moskve. Tamo su predizborne simpatije za Trampa polazile od procene, prenosi autor, da će on izazvati tumbanja u američkom establišmentu, što se i ostvarilo. Povrh toga, nastavlja, ispostavilo se da su unutrašnja preganjanja prilično paralisala Ameriku i ostavila širi prostor za delovanje drugih sila, tako da su i Rusiji “ruke odrešene”. Naravno, relativno jer joj rejting umanjuju pritužbe za “uplitanje” u izborne procese u nizu država.
Mešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja jeste zabranjeno, ali nikad nije prestalo, a sada je i olakšano posredstvom interneta – proizlazi iz novih nalaza i optužbi Amerikanaca protiv Rusa. Pretvara li se internet, kao jedna od najvećih opštih dobrobiti, u oružje za podrivanje opštih dobara, u koje spadaju i slobodni izbori i pravni poredak, pitanje je koje je već isprovociralo žustre polemike.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorava da će sledeći veliki rat početi masivnim sajber-napadom i da smo već svedoci epizoda sajber-ratova među državama. Potpuno smo nezaštićeni pred takvom vrstom sukoba i bez ikakvih garancija da će se u njima poštovati postojeći ratni zakoni, rekao je i založio se, kako prenosi Pais, za izvesno globalno regulisanje te nove realnosti.
Mnogi poklonici interneta su protiv ograničavanja njegovog saobraćaja u kojem vide najviši dostignuti stepen slobodoumlja, gde svako može da kaže šta misli i što mu se prohte. Očigledno je pak i da se zloupotrebljava za prodore u privatnost, kao i za ovaploćenje duha Orvelovog “Velikog brata”.
Kad je internet mogao, kako se tvrdi, da se iskoristi protiv Amerike koja ga je izumela i kad su počeli da ga koriste autokrati koji su ga se s pravom plašili, ništa s njim nije isključeno. Čak ni obistinjenje Guterešovog upozorenja, koje kao da je bilo inspirisano tekućim zapletima između Moskve i Vašingtona, a u čijoj je novoj strategiji predviđen i nuklearni odgovor na strateške nenuklearne napade – nekog stranog tela.
