Izvor: NoviMagazin.rs, 12.Feb.2017, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Neodrživo stanje
Ceo ovaj polemični svet ipak je gotovo jednoglasan u jednoj bitnoj stvari – da je postojeće stanje u njemu neodrživo.
Kao retko kada u novijoj istoriji, postignut je visok stepen saglasnosti da su i globalni i mnogi lokalni odnosi zreli za korenite promene, a kao problem se ispostavlja okolnost da se još ne vidi kako bi se one ostvarile nabolje.
Već gotovo celu deceniju, od loma na Volstritu, svakojake mene su se ispostavljale kao mane, bar u sredinama s kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << se mi ovdašnji poredimo i na koje bismo donekle da ličimo. Evropska posrtanja delimično podsećaju na finiširanje SFRJ; Amerika je za predsednika dobila političkog amatera sklonog “alternativnim činjenicama”, rastakanju savezničke EU i zavadi s Kinom, koja širi uporišta po spornim pučinama; Rusija je amputirala deo susedne Ukrajine, zbog čega trpi sankcije Zapada, koji dodatno pretpostavlja da iz nje deluju hakeri čiji poduhvati “utiču” na njegove izborne, demokratske, procese.
Za zemlje kao što je naša, koje se ponašaju po izreci “pomoz’ bože na sve četiri strane”, situacija je najdelikatnija. Jer, dok se odnosi među velikim silama zatežu, manje države se do maksimuma razapinju između suprotstavljenih (ne)mila i (ne)draga.
Srbija bi, na primer, najvolela da se EU širi a ne krnji, da se SAD i Kina lepo slažu, da je Ukrajina sama dala Krim Rusiji, da Donald Tramp i Vladimir Putin komplimente pretvore u kooperaciju za opšte dobro, pa da se onda sve te divote sliju ovamo. Ali, i svetska politika je višesmislena i višesmerna, čak i znatno više nego naša “konstruktivna dvosmislenost”.
Takva pluralizacija najupadljivija je, trenutno, u postupcima prinove u visokom strateškom društvu. Pošto je pobrao aplauze za brzo ispunjavanje pojedinih obećanja, Tramp je saradnicima dozvolio i da povremeno odstupe od izbornih mu smernica.
Američka ambasadorka u UN opovrgla je njegov nagoveštaj o ublažavanju sankcija Rusiji i naglasila da one ostaju sve dok se Krim ne vrati Ukrajini. Šef Pentagona je istakao da je Moskva i dalje veliki protivnik Vašingtonu, da NATO nikako nije “zastareo”, kako ga je Tramp prethodno etiketirao, a i da bi gloženje s Pekingom moglo da se prevazilazi diplomatskim putem iako je, do pre neki dan, označavano kao mogućni uvod u rat, ne samo trgovinski nego i oružani.
U međuvremenu je Vašington povećano vojno angažovanje Rusije na Arktiku osudio kao “agresivnost”, što je uz nastavak povećane oružane mobilizacije u baltičkim državama i oko njih, kao i obostranim najavama jačanja nuklearnih arsenala, svedočilo da je usklađivanje dveju velesila “na dugom štapu”. Nizale su se i “pikanterije”. U TV intervjuu na primedbu voditelja što održava bliske odnose s Putinom koji je “ubica”, Tramp je odgovorio da se i Americi može pripisati isto svojstvo, čime je na sebe navukao gnev pristalica američke “izuzetnosti”, među kojima i nekih istaknutih članova njegove i vladajuće, Republikanske partije, koji smatraju da je takvo ujednačavanje “nepodobno”.
Novi šef Bele kuće prethodno je nediplomatski nabrusio meksičkog kolegu i australijskog premijera. Posebno je upozorio južnog suseda da bi mogao da pošalje svoje trupe na njegovu teritoriju radi suzbijanja tamošnje ilegale, što je prilično odudaralo od obećanja da se SAD više neće mešati u unutrašnje stvari drugih zemalja.
Rekao bih da su sadašnja kretanja u svetu ušla u fazu delikatnog testiranja. Niko ne zna šta bi sa svetskim poretkom, koji zaslužuje temeljne reforme, i stoga velike sile pribegavaju međusobnom proveravanju spremnosti za nepredvidljivosti.
Zasad mahom mogu da konstatuju nedovoljnu spremnost. Nedovoljnu toliko da manjkaju i u rezultatima oružanih akcija na proklamovanog zajedničkog neprijatelja Islamsku državu, i u diplomatskim naporima za sređivanje prilika u Siriji i Ukrajini.
Komešanja mestimično podsećaju na ovdašnja partijska prebegavanja ili bar kolebanja. Članice NATO, Turska i Mađarska pokazuju veću naklonost Rusiji nego što to čvrsto strateško savezništvo Zapada podrazumeva. Među favoritima za preuzimanje predsednikovanja Francuskom je i Marin le Pen, koja propoveda istupanje i iz EU i iz NATO, u čemu, mislim, neće uspeti, ali…
Ovde se, ujedno, širi atmosfera iščekivanja. Priželjkuje se, u različitim krugovima, i opstanak EU i usaglašavanje Trampa i Putina za njeno rasturanje.
Za svet i nas u njemu najbolje bi bilo da se prevaziđe sadašnje neodrživo stanje, u kojem su unutrašnje i spoljne neuravnoteženosti narasle do nepodnošljivosti ili barem do racionalne neprihvatljivosti. Izvesno je da smo svi, hteli ili ne, ušli u period sličan prelasku iz jednopartijskog u višepartijski sistem, samo što je to sada poprimilo razmere transfera iz unipolarnog u multipolarni svet.
Mi koji znamo kako je bila delikatna prva tranzicija, nemamo pravo da se nadamo da će nam druga biti lakša. Pogotovu što nam je onda bio otvoren put ka Zapadu, a sada kao da se dvoumimo između njega i njemu rivalizujućeg novog istoka, oličenog u Rusiji i Kini. A koje, na svoj način, takođe hrle na Zapad.
