Izvor: NoviMagazin.rs, 03.Jan.2016, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Na krilima “crnih labudova”
Srećna Nova godina! Uobičajena čestitka, mnogima će opet zazvučati kao šala, u kojoj je pola zbilje: neminovno dolazi novih 12 meseci, ali sreća, kao da je pod baksuznim brojem 13, ne dolazi.
Krivica za raskorak, mogla bi da se pripiše i nesposobnosti nadležnih i podaničkoj neinventivnosti pa i višoj sili, ali se češće svaljuje na - “crnog labuda”. Taj naziv nosi teorija libansko-američkog analitičara rizika Nasima Nikolasa Taleba, po kojoj nam živote oblikuju >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << “iznenađenja”, događaji čiji nalet nismo (ni nacionalno ni internacionalno) predvideli, da bi nam tek “naknadna pamet” otkrila da smo mogli da ih očekujemo.
“Crni labud” je izlegao sijaset lomova, uključujući i tekuću migrantsku krizu koja dodatno podriva EU. Kao nepredviđen se ispostavio niz logički povezanih događaja: da će mase bežati sa bliskoistočnih ratišta, da će ih Turska transferisati a klecava Grčka propustiti, u navali mahom ka Nemačkoj čija im je kancelarka obećala “širom otvorena vrata”, da bi potom njeni partneri, pretežno iz bivše Istočne Evrope, odbili da se taj vanredni “teret” srazmerno raspodeli.
U ovom slučaju nije osporen princip otvorenosti prema nevoljnicima, jer oni već godinama traže i nalaze bolji život ili utočište u zapadnoj Evropi. Kao problem se pojavila “predoziranost”: previše ljudi se za kratko vreme usmerilo ka malom broju zemalja. “Predoziranost” je, u međuvremenu, dovela i do možda prekomernog uzvraćanja jer je, ogradama i drugim merama, sužena sloboda kretanja kojom se zona bezviznog režima s pravom dičila.
EU se, zapravo, ispostavila kao višestruki poligon za ispitivanje dejstva “crnog labuda”. Zadivila je svet kao originalni, nigde isprobani sistem objedinjavanja različitih nacija, interesa i valuta, zarad unutrašnjeg mira i odolevanja rastućoj spoljnoj konkurenciji. U tome je ostala, reklo bi se, nedostižni uzor. Ali, razočarala je i samu sebe kad godinama nije našla izlaz iz finansijskog raskola, koji ju je razvrstao na sever i jug, i kad joj je migrantska kriza napravila pukotinu između starog i dela novog Zapada.
Jedno je izvesno: sledeće godine ili one posle nje, EU će izgledati znatno drugačije nego sada - procenjuje švedski diplomata Karl Bilt, uzimajući u obzir i neophodna usklađivanja programa da bi Britanci ostali u sastavu kontinentalne zajednice. Ne uspe li da se transformiše kako treba, sledi kraj Zapada u geopolitičkom smislu, jer bi se Amerika preorijentisala na Pacifik, dok bi se Evropa svela na privezak Evroazije, upozorio je, takođe nam dobro poznati, nemački političar Joška Fišer.
“Crni labudovi” su, istovremeno, raširili krila, praktično, preko cele planete. Od Pekinga do Vašingtona, od Berlina do Brazilije, kao i od Moskve do Tokija, primetni su neuobičajeni znaci nespokoja i zloslutnosti, primećuje komentator Fajnenšel tajmsa.
Niko ne može da pouzdano predvidi kako i kada bi mogao da se rasplete sirijski košmar i šta donosi usporavanje privrednog rasta Kine, kao što je, bar zvanično, prognozama izmaklo da će iz bliskoistočnog haosa u vrh globalnih pretnji uzleteti tzv. Islamska država. A koja, kako ocenjuje uvodničar Paisa, predstavlja prvu egzistencijalnu pretnju, posle Hladnog rata, zemljama Zapada, osporavajući im, već opadajuću, dominaciju, kao i vrednosti sekularizma i demokratije.
Nije izvesno ni dokle će ići spoljni intervencionizam. U kome Rusija počinje da konkuriše Zapadu, pogotovu u Siriji, računajući da će ga tako nagnati da joj ukine ili bar postepeno ublažava sankcije, uvedene zbog pripajanja dela Ukrajine. Na horizontu (koji može i dalje da se vickasto doživi kao linija koja se sve više udaljava što joj se sve više približavate), pomalja se “crni labud” kao tegljač nagoveštaja da bi Vašington i Moskva mogli da se dogovore o svakojakim trampama, kojima bi se potvrdila krilatica da “vrana vrani oči ne vadi”.
U toj varijanti, agencija Blumberg nazire pozitivnu varijantu “crnog labuda”, pogotovu što je poduprta rezolucijom Saveta bezbednosti UN o tranziciji u Siriji i nastupu protiv Isis. Uz pozivanje na reči specijalnog izaslanika UN za Siriju, italijansko-švedskog diplomate Stefana de Misturu, koji sugeriše da do letos nije bilo zamislivo da SAD i Rusija zajedno nastupaju u istom pravcu, a da sada “iako možda nema svetla na kraju tunela, imamo (bar) tunel”.
Skrenuo bih pažnju na još jedan simptom koji pogoduje razmahu “crnih labudova”. Iako se insistira da potezi država budu predvidljivi, odnosi među njima i unutar njih sve su ređe predvidljivi, pri čemu su prijatna iznenađenja još veći izuzetak, o čemu govori i podatak Oksfama da, ako se raslojavanja nastave sadašnjim tempom, u 2016. godinu ulazimo sa sramnom karakteristikom – da samo jedan procenat svetskog življa raspolaže većom imovinom od ostalih 99 odsto čovečanstva.
Najvećim “crnim labudom” smatrao bih iznenađujući izveštaj o bitnom smanjenju te nepravde, protiv koje su bune tek počele da bi jednog dana dovele do toga da čestitka “Srećna nova godina” ne bude masovno doživljena kao odudaranje od stvarnosti. Pozvao bih ga, naravno, da sleti i ovde, makar morao da se preruši u Deda Mraza, Božić Batu.
