Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Okt.2020, 09:57
Momčilo Pantelić: Misterije organizma
Nepredvidljivost je Tramp forsirao kao vid svoje političke nadmoći, a sada je upad korone uneo dozu nepredvidljivosti i u njegovo zdravstveno stanje…
Amerika i svet su se baš zabrinuli zbog upada koronavirusa u telo Donalda Trampa (74), neki su čak naslućivali i začetak “biološkog puča”, ali je on posle samo tri dana kliničke terapije poručio da se oseća bolje nego kad je bio 20 godina mlađi. Preokret bi mogao da zasluži Šekspirov naslov “Mnogo buke ni oko >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << čega”, ali bi mu prijemčiviji bio naziv filma Dušana Makavejeva “Misterije organizma”, u ovom slučaju – zagonetki u funkcionisanju organizma kako predsednika lično tako i njegove neposredne okoline i cele nacije.
Preterano bi bilo da se novonastaloj američkoj drami prikači Čerčilov opis Rusije kao “zagonetke umotane u misteriju unutar enigme”. Ali ima mesta bar za misteriju.
Niz bitnih faktora ostao je nerazjašnjen dok je ovaj tekst išao ka štampi. Ukratko: koja je verzija tačna od kontradiktornih – da je Trampovo zdravlje ugroženo malo, osrednje ili poprilično? Zatim, koji su sve na njemu primenjeni eksperimentalni lekovi s dobrim rezultatima, a nedostupni masama; zašto je tako brzo pušten iz bolnice u koju, valjda, ne bi bio ni prevezen da mu stanje nije bilo vrlo ozbiljno; može li narednih dana da kako-tako normalno funkcioniše administracija čiji je šef evidentno zaražen?
Cinici se pitaju i nije li Bela kuća, mahom bez maski, postala svojevrsna “crvena zona”, s obzirom na to da su na testiranju bili “pozitivni” i prva dama Melanija, desetak predsednikovih saradnika, pa i troje akreditovanih novinara? Kolega s televizije CBS ispovedio se tvitom da se osećao sigurnije kad je izveštavao iz Severne Koreje nego sada kao reporter iz Bele kuće.
Na političkoj sceni su se produbile predizborne deobe, žestoke gotovo kao nadgornjavanje dejstava virusa (koji je dosad usmrtio više od 210.000 i zarazio oko 7,5 miliona Amerikanaca) i medikamenata u Trampu. Ovlašćeni i strasni podržavaoci trude se da ga prikažu kao novu vrstu supermena kome niko i ništa, pa ni covid-19, ne može da naudi. Pristalice rivala mu Džoa Bajdena (77) okrivljuju ga pak da omalovažava opasnost od boleštine i citiraju šefa nadležne institucije da je 100.000 života moglo da bude spaseno da su se više nosile zaštitne maske. A koje Tramp i dalje vrlo retko navlači, u čemu ga sledi njegova izborna baza koja, kao i on, smatra da se njima koriste samo “slabići”.
Deobe su toliko upadljive da bi se moglo reći da su za Trampa svi koji javno odbacuju maske, a da su za Bajdena svi koji ih nose kao preporučeno zaštitno sredstvo. Tako velike razlike u pojavnim oblicima odavno nije bilo.
Ukoliko se pokaže tačnom sporna hipoteza da je Tramp temeljno uzdrman zarazom, to bi bila najveća zdravstvena kriza jednog tamošnjeg predsednika posle ranjavanja Ronalda Regana u atentatu 1981. A koliko bi to moglo da bude značajno i za svet, ukazuje jedan od američkih specijalista koji sugeriše, kako ga citira Njujorker, da bi civilizacija posle oba svetska rata izgledala bitno drugačije da tadašnji američki predsednici Vudro Vilson, a potom i Frenklin Ruzvelt nisu bili teško oboleli.
Obojica su, baš u tim bolnim trenucima, bitno učestvovali u odlukama o sudbini naroda na prostorima bivše Jugoslavije, pa nije isključeno i da dođe do het-trika. Bilo zato što je korona navalila na Trampa ili što bi mogla da sustigne Bajdena.
U međuvremenu, isplelo se sijaset političkih crnih hronika. Navodim samo neke.
Prema jednoj, nepriznavanje predsedničkih izbora, za šta Tramp izražava spremnost, dovelo bi do paralizacije sistema, a možda i do neke imitacije građanskog rata. Prema drugoj, ako neki kandidat ili pobednik na izborima izdahne ili se dokaže da nije sposoban da vlada, u opticaj bi bio pušten nasledni red koji je toliko sporan, da nije izvesno kako bi postao činodejstvujući. Pogotovo zato što se već, koristeći dato pravo za glasanje pre zakazanog roka, izjasnilo više od tri miliona birača i što se propisi za prepravke na listama uveliko razlikuju u 50 saveznih država SAD.
U najekstremnijoj i najmanje realnoj varijanti predsednik bi mogao da postane i neko ko nije ni Tramp ni Bajden, pa ni neko od njihovih potpredsedničkih kandidata. To je, uz ostale kompleksnosti u izbornom sistemu, opsežna i provokativna priča za drugu priliku.
Nepredvidljivost je Tramp forsirao kao vid svoje političke nadmoći, a sada je upad korone uneo dozu nepredvidljivosti i u njegovo zdravstveno stanje. Prema raspoloživim istraživanjima mnjenja, većina nije poverovala u tekuće, zvanične i kontradiktorne verzije medicinsko-političke drame bez presedana u njihovoj novijoj istoriji.
Analitičar vašingtonskog Politico.com preporučuje da se neverica ne pretvori u komediju iako naginje ka njenoj crnoj verziji. Nagomilavanje neočekivanih problema-pandemija, socijalni i antirasistički nemiri, požari kao posledica zvanično nepriznatih klimatskih lomova, upražnjeno mesto u Vrhovnom sudu, ekonomska klecanja itd. – on pripisuje “smislu bogova za humor”, pa da se oni poigravaju Amerikom kao mačka mišem.
Ma nije valjda opet isto – i zelen bor se osuši kad se mi za njega uhvatimo. Čim smo krenuli da osvežavamo EU, na primer, ona je počela da se suši. A sada je, ubrzo posle posredovanja Beogradu s Prištinom, Tramp oboleo.
To je još jedna potvrda važnosti odgonetanja misterije organizma. Kad ovdašnji lider, protivno upozorenju struke, ne nosi zaštitnu masku, umišljajući da tako sledi Trampa, to bi doista moglo da nas još zbliži sa Amerikom. Gde šanse za reizbor šefa države izrazito klecaju, čak više zbog njegove sve teže podnošljive uobrazilje o sopstvenoj svemoći nego zbog snage opozicije...
