Izvor: NoviMagazin.rs, 05.Okt.2014, 20:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: I koalicija i parada
Dok se repriziraju globalne napetosti, ovde se prvi put istovremeno odigrala dupla strateška premijera: Srbija se zvanično uortačila sa Zapadom na dva različita fronta – i protiv terorističke IS i za zaštitu LGBT prava…
Među važne svetske vesti probili smo se, ovih dana, tako što smo odustali od jednog rasprostranjenog nam običaja: da se radije poistovećujemo sa slabijima u međunarodnim nego u međusobnim odnosima. Prilično kontraproduktivan poriv potisli smo prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << nedelje, kada smo, službeno stali na stranu velesila angažovanih u ratu protiv bliskoistočnih ekstremista i obezbedili da pripadnici, često diskriminisane, seksualne manjine nesmetano prošetaju centrom Beograda, uprkos pretnjama znatno snažnijih i netolerantnih neistomišljenika.
Primetna je, pri tom, bila velika razlika u publicitetu ovim istovremenim preokretima. Neuporedivo manji značaj pridat je spoljnom nego unutrašnjem preokretu, pri čemu su oba tretirana kao da nemaju veze jedan s drugim.
Bili su, međutim, originalno povezani. Jer, dok su se širom planete reprizirale napetosti, ovde se odigravala dupla strateška premijera, čija nekonvencionalnost može da se uporedi s pojedinim predstavama na Bitefu ili “magičnim realizmom” Garsije Markesa. Srbija se, naime, prvi put istovremeno, zvanično uortačila sa Zapadom na dva vrlo različita fronta - i protiv terorističke IS (samoproglašene Islamske države na delovima Iraka i Sirije) i za zaštitu LGBT (homoseksualnih) prava.
Zajedničko za oba ovdašnja iskoraka je, uz ostalo, i to da su im prethodili važni spoljni “signali”. Nekoliko dana pre nego što je premijer Aleksandar Vučić poslao pismo šefu Bele kuće Baraku Obami da se pridružujemo međunarodnoj koaliciji protiv IS, Vašington je već obznanio da smo mi u takvoj koaliciji. A dva dana pre održavanja ovdašnje Parade ponosa, u Ujedinjenim nacijama je održan sastanak na kome je usaglašena rezolucija za striktnije poštovanje LGBT prava, uz napomenu američkog državnog sekretara Džona Kerija da nasilje protiv te seksualne opredeljenosti “bilo gde predstavlja pretnju miru, stabilnosti i prosperitetu svuda”.
U oba slučaja došlo je do indikativnog razvrstavanja. I u oba su se naši potezi uklapali u zapadni kurs.
Za rezoluciju Komisije UN za ljudska prava o unapređenju LGBT statusa (u koje se spada beogradska parada) glasale su (25:14) sve zapadne (uključujući balkanske) i latinoameričke zemlje, kao i većina članica iz pacifičke Azije. Protiv su mahom bile islamske države, a pored njih i Rusija (koja je zabranila Prajd parade) dok su Kina i Indija bile među sedam uzdržanih.
Pridruživanje koaliciji protiv IS je bilo, uopšte uzev, iznijansiranije. U jednom saopštenju Saveta bezbednosti UN je izražena jednoglasna potreba, bez davanja posebnih ovlašćenja, da se ta ekstremistička tvorevina eliminiše u Iraku, čija je vlada i zatražila spoljnu pomoć.
Do raslojavanja je došlo kada je Vašington bombardovanje proširio na uporišta IS u Siriji, koja stranu intervenciju nije zatražila, a čija vlada, koju on želi da svrgne, diskretno računa da će se njome okoristiti pošto su projektili Amerikanaca i njihovih saveznika namenjeni protivnicima režima Bašara al Asada. Moskva se, pri tom, nije priključila pomenutoj koaliciji i usprotivila se zapadnoj vojnoj operaciji u Siriji kao kršenju državnog suvereniteta garantovanog međunarodnim pravom, a za šta je Zapad prethodno optužio nju zbog aneksije Krima i secesionizmu u istočnoj Ukrajini…
Mi nismo bili u raskoraku. Uhvatili smo korak sa svima, tako što smo Zapadu obećali podršku bez javnih konkretizacija, kao što smo i podržali teritorijalni integritet Ukrajine bez zavođenja sankcija Rusiji koja joj je amputirala deo teritorije.
Kad je ovaj tekst išao u štampu, pristigle su potvrde da će ruski predsednik Vladimir Putin doći ovamo 16. oktobra i prisustvovati vojnoj paradi, koja se priređuje povodom (70.) godišnjice oslobođenja Beograda (što se inače obeležava 20. oktobra) od nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu. Simbolici te posete, u sticaju savremenih globalnih tumbanja koja liče na oživljavanje duha hladnog rata, primedbu je stavio ovdašnji ambasador SAD Majkl Kirbi, što je rasplamsalo ovdašnje polemike na temu: možemo li da održimo balans između Zapada i Rusije, dok “neporecivo” idemo ka članstvu u EU, a istovremeno se oslanjamo na podršku Moskve u očuvanju teritorijalnog integriteta (nepriznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova) i energetske stabilnosti.
Prilično je jasno da nećemo postići, kao što upozorava naša poslovica, “i jare i pare”. Ostaje da upamtimo proteklu sedmicu u kojoj smo se na dva vrlo različita fronta svrstali uz Zapad, dok smo ujedno pripremali velelepni, po svemu sudeći, doček njegovom protivniku.
Uspemo li da velike sile efikasnije uklopimo u naše vizije nego one nas u njihove interese, biće mi veoma drago. Pogotovu zato što bismo tako stekli slavu velikog izuzetka, jer valjda niko u modernoj istoriji, čak i kad nas je nadmašivao u maštarijama, to nije postigao.
