Izvor: NoviMagazin.rs, 08.Maj.2016, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Finale za anale
Teško je i zamisliti utakmicu na kojoj većina gledalaca negoduje protiv oba borca u areni, ali se takav meč priprema na političkom terenu najveće svetske sile.
Prema sve izglednijem scenariju, Amerikanci bi mogli, prvi put u istoriji, da dođu u situaciju da glasaju – proizlazi iz tamošnjih analiza – za jednog od dvoje predsedničkih kandidata od kojih nijedan nema podršku većine anketiranih građana.
Niz istraživanja javnog mnjenja ukazuje na vrhunski paradoks >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << u statusima dvoje favorita u trci ka Beloj kući: da i demokrata Hilari Klinton i republikanac Donald Tramp ubedljivo nadmašuju rivale kako na unutarstranačkom izjašnjavanju, tako i na listi nepopularnosti u najširem biračkom telu. Kandidaturi bivše prve dame i šefice diplomatije u prvom mandatu Baraka Obame otpor pruža 51-54 odsto ispitanih Amerikanaca, a čak 61-65 procenata anketiranih smatra mogula i šoumena nepodobnim za obavljanje najviše dužnosti.
Kad se obračunaju i glasovi neopredeljenih i neodlučnih, podrška na nacionalnom nivou Klintonovoj kreće se oko jedne trećine, a Trampu oko jedne četvrtine, sugerišu nalazi od Volstrit džornala do USA tudeja. Rastu originalnih nepoželjnosti, doprinose i evidencije po kojima bi gubitnici u unutarstranačkom nadmetanju imali veće šanse od pobednika da poraze konkurenta iz druge partije, kao i da je po desetak odsto u obe glavne stranke spremno da, u slučaju nominacije Klintonove i Trampa, glasaju za protivničkog kandidata ili nekog trećeg.
Ovakva tumbanja mogla bi da se potru dodatnim tumbanjima. FBI istražuje dosije Klintonove i eventualnom krivičnom prijavom – da je, kao svojevremena čelnica Stejt departmenta “privatni imejl server koristila za slanje službenih poruka” i time prekršila pravila državne bezbednosti – mogao bi da je eliminiše iz nadmetanja za Belu kuću. Sa druge strane, Trampova većina izbornih delegata izložena je riziku da je “prekombinovanje” na odlučujućoj stranačkoj konvenciji pretvori u manjinu i da predsedničku nominaciju dobije neki drugi republikanac.
Kako su stvari stajale dok je ovaj napis išao u štampu prevladavale su prognoze da će američke izborne neuravnoteženosti i proceduralne uvrnutosti nekako dogurati do faze u kojoj će finale biti – za anale. Sa duelom, bez presedana, stranačkih predsedničkih kandidata, od kojih nijedan nema potporu anketno izražene volje većine sunarodnika.
Bolje bi bilo da se pokaže da su omanule ankete. U suprotnom bi iskrsli argumenti da omanjuje demokratija, čim birači moraju da se opredeljuju između naturenih im nepoželjnosti ili, kako bi se reklo, “između dva zla”.
Američki “slučaj”, uz sve domišljatosti koje izmiču racionalnosti, pa i imitaciji, ipak nije usamljeni fenomen. Bilo je mučnine i drugde prilikom izlaska na birališta ili odustajanja od glasanja zbog nezadovoljstva kadrovskom ponudom. I ovde bi trebalo “svećom tražiti” nekoga ko bar jednom nije glasao, ili je od glasanja odustao, protiv sebe, svojih uverenja, tešeći se da tako bira samo “manje zlo”, čime, kao uzgred, skuplja više opravdanja za potonje pokajanje.
Čini mi se već neko vreme da su nas svakojaki (strateški, klimatski, duševni) lomovi doveli i do vanredno velike krize izbora. Gotovo po pravilu tamnog vilajeta “ko uzme (glasa) kajaće se, ko ne uzme (ne glasa) kajaće se”.
Prebiram memoriju i ne mogu da se prisetim nijednog bitnog primera iz novijeg doba gde izbor globalnog kursa ili njegovog dejstva ka lokalu nije iznutra ili spolja osporen kao podrivanje nacionalnih ili internacionalnih “vitalnih interesa”. Povremeno se stiče utisak da smo iz vremena hladnoratovskog dvoumlja, pa nad njim pobedničkog jednoumlja ušli u bezumlje u kojem više niko sa sigurnošću ne zna realno mesto sveta u sebi ni sebe u svetu, ni šta sam sebi može da priušti.
Vremenska podudarnost – dok je ovaj broj Novog magazina izlazio iz štampe – iščekivanja da se objave rezultati s ponovljenih izbora na 15 biračkih mesta ovde i ishod nove runde unutarstranačkih glasanja u SAD, nagnala me je na neka, verovatno neprikladna, poređenja. I tamo i ovde autsajderi su prošli bolje nego što im je predviđano, a favoriti do prednosti došli teže nego što su računali i prerano je veličali.
Pretekli smo Amerikance u pojedinim disciplinama za postavljanje rekorda u zastranjivanjima. Tamo nikom nije palo na pamet da raspisuje vanredne izbore iako još može sam neometano da vlada. Niti je iko igde ikada pokazivao nezadovoljstvo izbornom pobedom, kao što se dešava ovde. I mi imamo, na naš način, finale za anale.
