Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Jul.2018, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Dueli veseliji od dueta
Prođoše dani vanredno velikih belosvetskih uzbuđenja. Mnogi se pitaju u šta sada da trošimo vreme kad više nema ni Mundijala, ni Vimbldona, niti napetog očekivanja rezultata dugo najavljivanog američko-ruskog samita.
Uporedno praćenje ta tri različita savremena epa potvrdilo je prednosti sporta nad politikom. Posle finala Mundijala i Vimbldona radovali su se, pored pobednika, i poraženi, dok strateški derbi Tramp – Putin nije uspeo nikoga doista da razgali...
>> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << />Povratak francuskih fudbalera i Đokovića na šampionska postolja nije sprečio ni hrvatsku reprezentaciju ni Južnoafrikanca Andersona da slave svoje rekordne uspehe, titule vicešampiona. I Zagreb je, poput Pariza, najavio odlikovanja slavodobitnicima, iz Pretorije je njihov teniser preporučen kao uzor mladima, a ovde je naslov “Nole nas nikada nije izneverio” izazvao kajanja (krajnje redak, a često poželjan lokalni fenomen) zbog toga što smo mi njega izneveravali sve dok se nije ponovo vinuo ka vrhovima, nedostižnim nam u drugim visoko rangiranim aktivnostima.
I dok su se sportski dueli ovog puta pretvarali u slavljeničke duete, dugo iščekivani duel Trampa i Putina u Helsinkiju pretvorio se u duet nadmetanja u uzajamnim komplimentima, koji nije izmamio aplauze osim, koliko se razaznaje, mestimično u Rusiji i njenim pojedinim spoljnim sledbenicima. Amerikanci su čak nastup svog lidera mahom dočekali “na nož”, kao gubitnika u suočavanju sa “glavnim neprijateljem”.
Teško je prisetiti se slučaja sličnog Trampovom. Sa svih strana, pa i iz redova njegove Republikanske partije, zamera mu se što je prednost dao iskazima partnera iz Kremlja nad nalazima američkih obaveštajaca. I što je teret za krizu u odnosima Vašington – Moskva pretežno prebacio na leđa američkog “bivšeg režima”, ondašnjih im “gluposti”, kao i na domaće istražne organe, čiji nalazi sugerišu da su se ruski opunomoćenici upleli u izbore koji su njega doveli na čelo Bele kuće.
Putin je sve optužbe na račun ruske države hladno odbacio, kao i glasine da Moskva poseduje nekakav materijal koji kompromituje Trampa i da ga njime “drži na uzici”. Nije, međutim, krio da mu je Tramp bio više po volji nego Hilari Klinton jer se u predizbornoj kampanji zalagao, za razliku od nje, za poboljšanje odnosa sa Rusijom. Posredno se saglasio s Trampom da odnosi između dve sile ne treba da budu žrtva, što navodno jesu, “unutrašnjih političkih preganjanja” u SAD...
Zapad je posebno zabrinut što je lider njegove najveće sile potvrdio najavu da će mu susret s Putinom biti lakši nego ijedan drugi u evropskoj turneji. Sijaset oštrih zamerki prethodno je uputio i članicama NATO, posebno Nemačkoj i Britaniji, dok se s Putinom ophodio u stilu “ruka ruku mije”.
Takvim pristupom Tramp je podrio vrednosti zapadne politike posle poraza Hitlera – konstatuje londonski Gardijan. U uvodniku izražava i bojazan da se vraća era u kojoj su male zemlje nebitne i velike sile slede samo sopstvene interese, ne obazirući se na saveznike. Kao i da se međunarodni standardi podvrgavaju vojnoj moći, i da to Tramp uvažava kod Rusije više nego srodnost Amerike s tradicionalno bližnjim zapadnim Evropljanima.
Slagati se s Rusijom je dobra, a ne loša stvar, to od nas očekuje ceo svet – poručuje Tramp. Složnost je uopšte dobra stvar. Ali opstaju zapadne sankcije Rusiji zbog amputacije dela Ukrajine.
Dobro je i slagati se sa EU i Kinom, s kojima je Amerika u preračunavanju nalik trgovinskom ratu, a koje su upravo s njihovog samita u Pekingu poslale “uvijeno” upozorenje Trampu i Putinu da treba da doprinose, a ne da odmažu, usklađeno reformisanje međunarodnog poretka. Zajednički zadatak Evrope i Kine, Amerike i Rusije, jeste da poboljšaju, a ne da razore postojeći multilateralni (trgovinski, a i svaki drugi) poredak i tako spreče konflikte i haos –poručio je odande predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.
Zajedništvo, međutim, danas izgleda kao najugroženija kategorija ne samo međunarodnog nego i gotovo svakog unutrašnjeg poretka. Zabasali smo u doba totalne polarizacije. I nepredvidljive kombinatorike. Trampu sklona televizija Foks objavila je analizu koja ne isključuje da se Amerika i Rusija povežu protiv Kine, kao što su se svojevremeno Vašington i Peking uortačili (pobedonosno) protiv Moskve.
Što se nas tiče, promene u svetu, kao i uvek, ne nagoveštavaju bolja vremena. Na zajedničkoj konferenciji za štampu Tramp i Putin nas nisu ni pomenuli, a bezmalo ni EU ka kojoj, bar zvanično, težimo.
Potražimo rasplet u – fudbalu. Putin je Trampu poklonio loptu kao lideru zemlje koja će s Kanadom i Meksikom organizovati svetsko prvenstvo 2026. Mogla je pritom da se nazre i ironija jer će dotad Tramp morati da se iseli iz Bele kuće.
Drugačija simbolika nametala se pri prelasku titule svetskog prvaka iz nemačkih u francuske ruke. Tako izgleda i tranzicija u vođenju reformskih poslova EU.
Reklo bi se da je, stoga, predsednik Srbije stigao u Pariz – u pravi čas. Ali, opet, iz objektivnih razloga malo kasno.
Dva dana pre njega predsednica Hrvatske promarširala je uzdignutih ruku sa Makronom i izgrlila ne samo svoje ljubimce nego i pobednike, pribavivši sebi vanprotokolarni rekordni publicitet. Kakav nijedan protokolarni posetilac neće moći da priušti...
