Izvor: NoviMagazin.rs, 12.Apr.2020, 12:11
Momčilo Pantelić: Distanca među silama
Nije svako distanciranje poželjno. Za građane, ovde i svugde gde hara ili preti COVID-19, ono je preporučljivo kao preventiva širenja zaraze. Ali, prilično je nezdravo kad se, kao sada, velesile toliko međusobno udaljavaju, da ne mogu da ostvare zajedničku dužnost – očuvanje mira i bezbednosti u svetu, i to baš dok te dve vrhunske vrednosti neposredno razara “nevidljivi neprijatelj”.
Stiče se utisak, konstatuje i komentatorka u Njujorkeru, da je jedina prava supersila >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << danas koronavirus. I da je, kako sugeriše švedski diplomata Karl Bilt, ta boleština sada, nažalost, glavni globalizator usred rastuće deglobalizacije.
Iako generalni sekretar UN Antonio Gutereš istrajno ukazuje da je sadašnja pandemija najveći izazov čovečanstvu posle Drugog svetskog rata i da može da izazove nestabilnost i konflikte neslućenih razmera, Savet bezbednosti se pune četiri nedelje nije sastao ni da bar razmotri ovu goruću temu. Do takvog nepoželjnog distanciranja došlo je, prema dostupnim izveštajima, zbog neslaganja pet velikih sila, stalnih članica s pravom veta
Sve one – SAD, Kina, Francuska, Rusija i Britanija – takođe su izložene udarima COVID-19, pa bi to moglo donekle da se tumači kao razlog za njihovu nespremnost da “brinu i tuđe brige”. Presudniji su, čini se, različiti strateški interesi.
Kina ne prihvata insistiranje Amerike da se napast nazove “vuhanski virus” i da se time naglasi lokalna odgovornost za pandemiju. Moskva i Peking žele, kako se javlja, da se pretnja po bezbednost tretira isključivo kao zdravstveni i ekonomski problem, dok Francuska vidi prostor za širi angažman, pozivajući se na Guterešov apel za prekide vatre na bojištima i pružanje pomoći tamošnjem stanovništvu da se bori s virusom
Rusija pak preferira ukidanje sankcija (koje nije izglasao Savet bezbednosti UN) svima, pa i sebi, što joj kao nacrt nije prošlo u Generalnoj skupštini. Na njenoj onlajn konferenciji usvojena je rezolucija (neobavezujuća, ali s moralnom snagom) koja poziva na internacionalnu saradnju, multilateralizam, pomoć najugroženijim zemljama, poštovanje ljudskih prava… Posebno se naglašava da centralna uloga u globalnom odgovoru na pandemiju pripada UN.
Nevolja je u tome što je sve pobrojano kao neophodno za suzbijanje koronavirusa u dubokoj krizi. Merodavna istraživanja već poduže uveravaju da su na nizbrdici i međunarodna saradnja, i multilateralizam, i pomoć najugroženijim zemljama, i poštovanje ljudskih prava, i uvažavanje UN.
U ranom smo stadijumu serije svetskih kriza, smatra analitičar globalnih kretanja Farid Zakarija. I nećemo, dodaje, moći da se vratimo ičemu što bi ličilo na normalan život dok velike sile ne nađu neki način da sarađuju i zajedno se uhvate ukoštac s problemima.
Tek predstoji, međutim, da definišemo šta je to povratak u normalan život. Već poduže proživljavamo “novu normalnost” ispunjenu nenormalnostima – ogromnim socijalnim i regionalnim nejednakostima, narcisoidnim liderima, širenjem autokratija na račun demokratija, skrnavljenjem slobode štampe…
A sve to, uz rast nacionalizama i u situacijama kad je jasno, kao sad s pandemijom, da rešenja nema bez internacionalizma, na šta ukazuje i nobelovac Džozef Štiglic. On, uz ostalo, upozorava da u sadašnjim uslovima rastućih zaduženja mnoge zemlje neće moći da ih otplate, pa će se naći na raspeću – da izdvajaju više novca kreditorima ili da dozvole da im više sunarodnika umre. Ova druga mogućnost dovela bi do velikih lomova, kao i do štete po globalnu ekonomiju, pa je bolje da međunarodna zajednica pribegne “restrukturiranju dugovanja”. Ali, vajka se Štiglic, fali “institucionalizovani mehanizam” za to.
Kriza s COVID-19 već je četvrti veliki geopolitički šok u poslednjih trideset (i kusur) godina – posle pada Berlinskog zida, terorističkih napada na Njujork i Vašington i globalne ekonomske krize začete krahom na Volstritu. Dugoročne posledice prethodna tri loma uveliko su tretirane kao kratkoročne i u tome je dobar deo razloga za sadašnje traume, sugeriše autor u Atlantiku. Obnovljena su, podsećam, nadmetanja sila nalik novoj verziji Hladnog rata, terorizam ne jenjava i ponovo nastupa recesija, koja kao da nagoveštava modernizovanu “veliku depresiju”.
Dok je ovaj tekst pisan za Novi magazin, promolile su se i najave da bi sastanak Saveta bezbednosti UN mogao da se održi, opet onlajn, i najzad posveti pronalaženju mera za zajedničku borbu protiv virusa COVID-19. Na velikim silama je da pokažu da su dostojne takve titule koja podrazumeva, i kad istorija nepočinstava to osporava, da su posvećene izgradnji boljeg sveta. Boljeg od ovog, koji svojim međusobnim distanciranjem još kvare.
