Izvor: NoviMagazin.rs, 09.Avg.2020, 10:21
Momčilo Pantelić: Da se ne poveruje
Uvek možete računati da će Amerika uraditi pravu stvar, ali tek pošto pokuša sve ostalo.
Ova davna krilatica Vinstona Čerčila sada je vanredno i dramatično aktuelizovana. Prava stvar su predstojeći predsednički i parlamentarni izbori, ali se već mesecima “pokušava sve ostalo”. Serviraju se, tako, s najvišeg mesta sugestije da izbori i ne moraju da budu “prava stvar”.
Donald Tramp predvodi to “kolo” kao da želi da bude upisan u Ginisovu knjigu >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << pionirskih bizarnosti. Prvi je lider u novijoj istoriji koji istrajno podgreva sumnje u regularnost domaćih izbora kao da Amerikom vlada neko drugi, a ne on.
Već ste obavešteni da nije sklon da prizna eventualni poraz i da prepusti vlast pobedniku, a onda mu je palo na pamet i da odloži izbore jer sluti da bi opozicija mogla da ih namesti sebi u prilog. Nijedna od te dve “vizije” nikad se nije ostvarila u SAD, a poznavaoci, kao i vođe vladajućih republikanaca i svi opozicioni demokrati, uveravaju da neće ni ovog puta.
Uvidevši da je preterao, Tramp je ubrzo odustao od ideje o odlaganju izbora, ali istrajava pri primisli da može da ih izgubi jedino “na prevaru”, što bi mu dalo “za pravo” da ne prizna rezultat po kojem on nije pobednik. Više od 70 političkih operativaca obe stranke, bivših članova političke i vojne hijerarhije, kao i eminentnih univerzitetskih specijalista tajno je onlajn konferisalo o svim mogućnostima nepriznavanja, i od opozicije, rezultata izbora, obelodanio je Boston gloub.
Ta grupa zvana Transition Integrity Project razmotrila je četiri scenarija i zaključila da bi svaki od njih vodio “uličnom nasilju i političkom ćorsokaku”, izjavila Roza Bruks, jedna od učesnica konsultacija, profesorka i bivša funkcionerka u Pentagonu. U raspravama se i izvan konferisanja pominjalo i da je zakon preslab pred iskakanjem predsednika iz normalnosti primopredaje dužnosti, pa da bi moglo da dođe do privremenog neformalnog ispostavljanja dvovlašća ili stupanja na vlast po složenoj proceduri nekoga ko se nije odmeravao na izborima. A ako zatreba, i da se poraženi nasilno isprati iz Bele kuće.
Da se ne poveruje o čemu se sve na zlo sluti oko izbora u demokratiji najveće sile. Jeste da Amerika sebe s pravom definiše kao zemlju širokih mogućnosti, ali sigurno sebe nije mogla ni da zamisli kao zemlju navedenih mogućnosti za podrivanje uobičajenog smenjivanja na vlasti koje se neguje, računa se, više od 220 godina.
Sadašnje relativizacije normi i običaja razrađenog demokratskog poretka više priliče nekakvoj “banana republici”, primećuju eksperti. Nije valjda Amerika, koja je mnogim drugim državama preporučivala da imitiraju njen model, sada počela da imitira modele koji su ispod njenog renomea, pitaju se cinici.
Tramp se ne libi da odvali kako se suočava s “levičarskim fašizmom” i “socijalistima koji bi da unište kapitalizam”. Uzvraća mu se, najčešće, da ponašanjem sve više podseća na “desničarske latinoameričke populiste”, a dvoje zemljačkih specijalista zameraju mu da naciju vodi poput vlasti u bivšem SSSR-u i postsovjetskoj Rusiji.
Prinstonski istoričar Harold Džejms počinje od vica prema kojem je u SSSR mladić koji je nasred Crvenog trga klicao da je ondašnji lider Leonid Brežnjev idiot, osuđen na 25,5 godina zatvora – šest meseci za uvredu lidera i 25 godina za odavanje državne tajne. Pa nalazi sličnost u postupku američkih vlasti kada knjigu bivšeg predsednikovog savetnika Džona Boltona proglašavaju za opasnu, ali ne zato što vređa Trampovu ličnost nego zato što otkriva da je šef Bele kuće nekompetentan.
U članku za Prodžekt sindikejt Džejms sugeriše da sadašnjom intenzifikacijom socijalnih i političkih konflikata SAD podsećaju na poslednje dane SSSR-a. Samo što su, kaže, do demontiranja komunističke federacije doveli suprotstavljeni nacionalizmi, dok Amerika posrće pod rasnim podelama, uz masovne proteste za rasnu ravnopravnost na koje Tramp mestimično brutalno odgovara.
Rusko-američka novinarka i aktivistkinja Maša Gesen poredi pak Trampovo početno potcenjivanje pandemije koronavirusa sa svojevremenim postupcima sovjetskih vlasti kojima su zataškavali černobiljsku nuklearnu katastrofu. U oba slučaja, piše ona u Njujorkeru, ispostavlja se forsiranje paralelnih realnosti, sa zanemarivanjem života građana zarad političkih kalkulacija. A Trampovo tvitersko uručivanje otkaza najbližim saradnicima podseća je na postupke u SSSR-u kad su “na mig s vrha” sasecane karijere takođe visokih funkcionera.
Poređenja su prilično preterana. Pogotovo što u drugi plan potiskuju značaj američkih institucija koje onemogućavaju samovolju lidera. Koliko god se Tramp trudio da ih podrije, one su dovoljno jake da ga obuzdaju kad se previše “isprsi”.
Uviđaju se ipak slabosti sistema. Nije bio dovoljno pripremljen za pandemiju, tako da se Trampov slogan “Amerika na prvom mestu” potvrđuje prvim mestom u svetu po broju zaraženih i preminulih od koronavirusa.
Moglo bi čak da se dogodi da covid-19 postane odlučujući faktor u trci ka Beloj kući. Efekti njegovog dejstva zasad idu u prilog izazivaču Džou Bajdenu, koji je pre pandemije važio za autsajdera.
Da bi pokušao da nadoknadi zaostatak, Tramp treba da se odrekne bar dva svoja pristupa. Prvo, da prestane da opovrgava antiepidemijske savete lekara i, drugo, da prestane da unapred osporava i izbore i njihov ishod. Drugim rečima, da prizna da postoje objektivne moći veće od njegovih subjektivnih. Biće mu to mnogo teško, ali manje nego da izgubi izbore i da se usudi da ne prepusti vlast…
.jpg)
