Izvor: NoviMagazin.rs, 29.Nov.2020, 11:53
Momčilo Pantelić: Bajden u pripremama
Postaje jasnije da će novoizabrani predsednik raditi sve što može i kad mu odgovara suprotno od još činodejstvujućeg šefa Bele kuće Donalda Trampa
S najzad ozvaničenim početkom procesa za prenos vlasti u Americi, postaje jasnije da će novoizabrani predsednik raditi sve što može i kad mu odgovara suprotno od još činodejstvujućeg šefa Bele kuće Donalda Trampa. Time se uspostavlja kontinuitet radikalnog diskontinuiteta, pošto je Tramp četvorogodišnji mandat proveo >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << u demontaži nasleđa prethodnika mu Baraka Obame, kome je Bajden bio potpredsednik (što sam na ovom mestu naznačio prošle nedelje).
Dolazeći lider najavljuje dva strateška preokreta koji treba da se osete već u prvim satima po preuzimanju funkcije 20. januara. Prvo, ukinuće geslo odlazećeg vladara da su iznenađenja, uzdizanje ega iznad institucija i tvitovanje najbolji načini za vođenje politike, a umesto svega toga afirmisaće se predvidljiv kurs, timski rad, sa detaljnim obrazlaganjem odluka i taktičnijim obraćanjem javnosti.
Drugo, prestaće potcenjivanje pandemije i u saradnji s naukom primeniće se energičnije mere za ublažavanje katastrofe, čemu bi ključno doprinelo puštanje u promet uverljive vakcine, što bi onda bitno pomoglo i oporavku privrede.
Kontriranje se ističe i u kadrovisanju. Za razliku od Trampa, koji je prilično potcenjivao “majstore zanata”, Bajden je već prvim imenovanjima pokazao da će se oslanjati na poznate mu profesionalce, proverene u Obaminoj administraciji, od kojih neki vuku korene i iz vremena Bila Klintona. Iskombinovao ih je tako da pojedina nameštenja ipak predstavljaju kadrovske premijere – prvi put će na čelu obaveštajnih službi i ministarstva finansija biti žene i prvi put će Ministarstvo domovinske bezbednosti predvoditi Latinos (rođen na Kubi). Originalno rešenje je i imenovanje bivšeg šefa diplomatije Džona Kerija kao specijalnog izaslanika za klimatske aranžmane…
Najveću pažnju privuklo je ipak imenovanje Entonija Blinkena za novog šefa diplomatije. Višestruko afirmisan u spoljnoj politici, na nizu visokih funkcija, doživljava se kao simbol značajne promene u odnosima Amerike prema svetu jer je posvećen međunarodnim dogovorima i savezništvu sa Evropom, koje je Tramp u velikoj meri omalovažavao. Ujedno se iskazao i kao vešt pregovarač, sposoban da u ponečemu odobrovolji i rivalske republikance, kao i da nađe balans između centrista, kakvi su Bajden i on, i levog krila demokrata koje insistira na reformama za smanjivanje nejednakosti i ukupno “ozdravljenje sistema”.
Simbolika ohrabruje, ali realnost onespokojava. Iako se složio da startuje priprema tranzicije, Tramp tvrdi da će nastaviti sa optužbama za “krađu izbora” iako su mnoge već odbijene i sudski i politički. Pretpostavke o motivima njegovog otpora neumitnosti kreću se između dve ocene – izglednije, da tako samo pravi platformu kojom bi kao žrtva “prevare” mobilisao pristalice da neprestano iskazuju nepoverenje prema Bajdenu; i gotovo neverovatne, da razigrava specifičan “izborni” ili “puzajući” puč, nezapamćen u razrađenim demokratijama.
I pored Trampovog poraza, trampizam se održao, pa i ojačao. Njegovo suprotstavljanje “dubokoj državi” i “prepotentnoj eliti” često liči na izgradnju “plitkog društva” podesnog za uspon autoritarnog vođe koji mase opčinjava kao borac protiv establišmenta, čak i kad je na njegovom čelu.
Amerika ostaje vrlo polarizovana, pa Bajdenov naum da će joj povratiti dozu jedinstva, makar u vidu minimalnog konsenzusa o minimumu zajedničkih ciljeva, izgleda kao najteže ostvariv deo njegovog programa. Pogotovo ako u dopunskim izborima u Džordžiji republikanci zadrže prevagu u Senatu i tako institucionalizuju otpor Bajdenovim reformskim, pa i nekim kadrovskim potezima.
Neće Bajdenu biti lako ni na spoljnom planu. Tim iskusnih mu saradnika suočiće se, primećuje vašingtonski Politiko, sa svetom koji izmiče iskustvu. Zatečen udarom pandemije, izrastanjem Kine u ozbiljnog rivala za globalni primat, EU u neskladima, kao i Rusijom i Turskom koje šire prostore vojnog intervencionizma…
Demokratije i zemlje sklone multilateralizmu mahom pozdravljaju odlazak Trampa kao lidera koji je više sklonosti pokazivao prema sistemima koji relativizuju vrednosti pluralizma. U Bajdenu pak naziru priželjkivanog partnera, pogotovo što je on najavio obnovu multilateralizma, kao i organizovanje globalnog “samita za demokratiju” već u prvih 100 dana vladavine.
Pomni analitičari skreću mu pažnju da se pripremi za iskušenja. Nikad posle Drugog svetskog rata nije bilo teže vreme za multilateralizam, sugeriše komentator Tajma. A ako Bajden namerava da stekne autoritet lidera koji bi da ojača demokratiju po svetu, treba prvo da učvrsti demokratiju i pokaže njenu, u poslednje vreme relativizovanu principijelnost kod kuće, preporučuju Edvard Lus u Fajnenšel tajmsu i Ana Palasio u Prodžekt sindikejtu.
Bajden je svakako u ubrzanim pripremama. Iskušenja koja mu je donela izborna pobeda mogla bi da konkurišu onima u koje je zbog poraza zapao Tramp, kome prete razni sudski postupci kad ostane bez predsedničkog imuniteta.
Pobornici demokratskih izbornih promena navijaju da Bajden temeljnije otpiše Trampovo nasleđe nego što je to Tramp učinio sa Obaminom zaostavštinom. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog neskrivene Trampove mane da priznaje regularnost izbora, kao osnovu demokratije, samo ako na njima pobeđuje. A to sugeriše da i izbore i demokratiju doživljava mahom kao manje zlo, a ne kao opšte dobro…
