Izvor: Politika, 11.Jun.2011, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momci u sivom
,,Dobri momci” rade ,,za crkavicu”, ,,loši momci” su njihovi poslodavci
Raša Popov je u jednoj od svojih kolumni u ,,Politici” pisao o gospođi Sivoj ekonomiji koju je na zimskim temperaturama viđao u kolonadi jedne zgrade dok prodaje tekstilne sitnice. Pitao je Raša gospođu da li baš mora po ciči zimi da se mrzne tu na promaji, a ona je odgovorila da mora jer ,,dedu boli desni kuk” i samo za lekove trebalo bi da daju preko hiljadarke na dan.
Stara gospođa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja po ciči zimi prodaje kape i šalove bez plaćanja poreza državi izazvaće kod svakoga od nas simpatije, ali kad nam neko saopšti da na kvantaškoj pijaci raznorazni preprodavci zarađuju ogroman novac zahvaljujući tome što otkupljuju od seljaka njihovu robu po jednoj, a nama prodaju po sasvim drugoj ceni, bez ikakvih dažbina državi, onda je i odnos prema ,,sivoj ekonomiji” bitno drukčiji.
Isto tako, kada iz ugla izbeglice ili otpuštenog radnika razmišljamo o radu ,,na crno” na nekoj građevini, onda ćemo sa odobravanjem gledati na to što neko i na taj način ,,dolazi do svoje korice hleba”. Ali ako se suočimo sa činjenicom da u Srbiji u ovom trenutku ko zna koliko hiljada njih za bedne pare ,,na crno” obezbeđuje profit raznoraznim građevinskim preduzimačima, onda ćemo opet prema ovoj pojavi imati potpuno drukčiji odnos.
I nelegalna ekonomija je područje u kome očigledno postoje ,,dobri” i ,,loši momci”: ,,dobri” su oni koji u tom sektoru rade ,,za crkavicu” jer drugih mogućnosti nemaju; ,,loši” su poslodavci, oni koji se bogate na muci i nevolji ,,dobrih momaka” i na neplaćanju dažbina državi.
Naša država je tolerantnija od mnogih drugih prema ,,lošim momcima” i u javnosti se na njen takav odnos gleda gotovo sa razumevanjem, jer da nema ,,loših momaka” gde bi onda ,,dobri” radili i zarađivali i to malo što zarađuju.
S tim što je svima jasno da koristi od svega ovoga dugoročno imaju samo ,,loši momci” (,,eksploatatori”). Nasuprot tome, i oni koji rade ,,na crno” i država u svemu ovome dugoročno gube, jer siva ekonomija je samo za preživljavanje od danas do sutra i zasniva se na dugotrajnom potkradanju države, što je nezamislivo sa stanovišta jednog iole uređenog društva. Kod nas, međutim, prema nekim procenama, državni budžet u sivoj ekonomiji godišnje gubi 1,5 milijardi evra.
Kako se izboriti protiv nelegalne privrede? Autori priloga u našoj seriji nisu ubeđeni u to da bi mnogo veće uspehe doneli jača inspekcijska kontrola i oštrije kazne protiv poslodavaca. Nisu uvereni ni u to da će oslobađanje plaćanja dela doprinosa i poreza za novozaposlene dovesti do bitnih ograničenja u sivoj zoni i masovnog zapošljavanja do juče ilegalnih radnika. Pogotovo se to ne može očekivati u vreme zaoštrene ekonomske krize. S tim u vezi se pominju devedesete godine i podseća na sankcije, zatvorene fabrike i priliv izbeglica. Inspekcijsku kontrolu i oštrije kazne tada je malo ko pominjao jer ništa drugo u tom ambijentu osim ,,sive ekonomije” mnogima za opstanak nije ni preostajalo. Kada su sankcije prestale očekivalo se da će fabrike ponovo da ožive, i da to bude i novi ambijent za ,,odumiranje” nelegalne privrede. Ali mnoge fabrike su tada definitivno pozatvarane ili su ih kupili tajkuni i na njihovom prostoru počeli da grade stanove ili poslovne centre.
Tako su ,,dobri” i ,,loši” momci u ,,sivoj ekonomiji” obnovili svoj mandat i u dvehiljaditim, a svima nama ostaje da se nadamo da će otvaranje novih fabrika i dolazak stranih investitora (makar i uz plaćanje radnih mesta, kao ,,Gorenju” u Zaječaru i ,,Benetonu” u Nišu) ipak biti dugo traženi izlaz iz tog zatvorenog kruga ovdašnjeg nelegalnog rada.
Od ponedeljka nova serija:
Da li jedemo po zdravlje bezbednu hranu
objavljeno: 11.06.2011
