Izvor: Politika, 15.Feb.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moje skice sa pruge
Pređem na film, odmah me postave za režisera „Filmskih novosti”, ali ,,Politiku” nikad nisam ostavio
Voleći Kasapićku, koja za to nije znala, ja sam kao saradnik kulture počeo da ličim na starije novinare u ,,Politici”. Valjda je to bila tradicija da novinari ,,Politike” dolaze na rad oko podne, prelistavaju novine, idu na dogovor kod glavnog urednika i odlučuju da pišu tek oko dva po podne.
S dolaskom u podne ja sam se sprijateljio s Mirom Radojčićem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je tada radio na sportskoj rubrici, ali interesantno, urednik mu je bio Ljuba Vukadinović, čovek koji je najviše pisao o utakmicama i reprezentaciji u fudbalu, ali mu je TADA bilo zabranjeno da se potpisuje. Jer radio je Ljuba u jednom listu u vreme okupacije.
Upoznao sam i Stevu Dedijera, koji me je zavoleo jer je bio oženjen mlinarevom ćerkom iz Čačka... Evo šta su godine, ne mogu da se setim njenog imena, a bila je i drugarica moje sestre. Ako se setim, dopisaću... Steva Dedijer je bio slavna ličnost ne zato što je bio brat Vlade Dedijera nego zato što je uoči rata živeo u Americi, a posle je bio vojnik američke armije. On me je terao da učim engleski, ali mi smo se tada kleli u Staljina – Staljin naša slava bojevoja... Staljin je delio sa Titom prvu stranu ,,Politike”.
U leto 1946. malo je bilo vesti iz pozorišta i malo sam viđao Kasapićku, pa odem da pišem za ,,Politiku” sa pruge Brčko–Banovići. Vlatko Vlatković je već bio tamo, pisao je knjigu o izgradnji. Znajući da nema mesta u novinama, pisao sam ,,Skice sa pruge”. ,,Politika” nije volela da potpisuje saradnike, ali sam prvi put bio potpisan posle tih skica.
U jesen sam nastavio da radim na kulturi i tada sam nešto naučio o ljubavi – kada nekoga mnogo voliš a ne usudiš se da išta kažeš voljenoj, ispadao mi je često plajvaz iz ruke. I danas kad se zaljubim uvek mi nešto ispadne, ne iz ruke nego neka reč iz usta, neke gluposti…
Ali bolje je voleti nego smršati. Ugojio sam se od poziva ljudi sa filma, ocenili su moje ,,Skice sa pruge” kao dobre ideje za film. Pređem na film, odmah me postave za režisera „Filmskih novosti”, ali ,,Politiku” nikad nisam ostavio.
Pre neku godinu napisao sam roman o ,,Politici” – ,,Lola Beograd”. I kad sam otišao iz ,,Politike” do dan-danas pisao sam često za moju ,,Politiku”. Čak sam jednom doveo Momu Kapora da opet radi za ,,Politiku”.
To je bilo ovako. Imali mi književno veče u Čačku. Moma, Tikalo, Čuma, Maks, ja, Točak svirao, i u jednom momentu Moma se prekrsti, reče danas je letnji Sveti Nikola. Svi se prekrstismo, ali novinar iz Čačka obavesti jedan list u Beogradu, skandal, umetnici se krste, napadnu nas kao četnike, otrčim kod urednika, kažem da je to bilo samo nešto uz književno veče, on pristane da nas više ne napada u novinama, ali da mu dovedem Momu i da mu Kapor obeća da će pisati priče za ,,Politiku”.
Dovedem Momu. Kada se urednik dogovorio s Momom za pisanje, zamisliše se svi – kakvo ime da damo toj rubrici, ja hladno rekoh neka se zove ,,011”. ,,To, Purke, to”, viknuše svi, i znak ,,011” poče da se rađa ne samo u Mominim pričama nego i po raznim ukrasima, od čaša do tanjira. Ali ni Moma ni ,,Politika” nikad nisu pomenuli da sam ja dao tu ideju za ,,011”.
Ali nisam se bunio za autorska prava, jer tu oznaku sam ranije video na jednoj kafani na ulazu u Mladenovac. Čuma mi kaže da ,,011” kafana u blizini Mladenovca još radi.
Dakle, ako je Mikica Mitrović pedeset godina stalno pisao za ,,Politiku”, ja sam pisao povremeno. Nisam samo ,,izmislio” ,,011” nego sam prvi pisao o ruskim emigrantima u Čačku.
Vidim da ,,Politika” slavi svoje postojanje, ali me redakcija ne zove na te proslave. Zvaću ja njih s molbom da objave moju knjigu o ,,Politici” kao feljton. To bih voleo... kao što volim što sam se setio kako se zvala žena Steve Dedijera, ime joj je bilo Ivanka Kuhar, ali nisam rekao Stevi da sam je voleo pre njega...
Puriša Đorđević
objavljeno: 15.02.2013.
