Izvor: Blic, 01.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moja savest još uvek nije mirna
Moja savest još uvek nije mirna
Tomas Ostermajer, jedan od najpoznatijih mlađih evropskih reditelja, u Berlinskom pozorištu 'Šaubine' gde obavlja dužnost direktora, postavio je najnoviji komad Biljane Srbljanović 'Supermarket'. U Beograd, na zatvaranje Bitefa, Ostremajer je doputovao samo nekoliko dana nakon premijernog izvođenja ovog komada.
Zašto 'Supermarket'?
- Bio sam apsolutno inspirisan formom tog komada. Veliki je izazov za reditelja da pokuša >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da bude precizan u situaciji kada se, kao što je slučaj u tom komadu, svaki dan ponavlja. Istovremeno, komad je veoma igriv, jer glumci imaju dovoljno prostora da se otkače. Sa umetničko formalne tačke gledišta to je bilo najvažnije. A tema?
- Sa tematske strane bilo je zanimljivo imati pogled na zapadnu Evropu nekoga ko živi u istočnoj Evropi. To je naročito bilo zanimljivo s obzirom da Berlin još uvek nije ujedinjen de fakto, i ta tema je za nas veoma aktuelna. Taj komad u Nemačkoj puno znači, naročito u Berlinu. Na premijeri je bilo mnogo mojih prijatelja iz istočnog Berlina i čini mi se da su oni bolje razumeli komad. Mi još uvek čekamo nemački komad koji će se baviti Nemačkom posle ujedinjenja. S druge strane, u 'Supermarketu' postoji samo jedan pravi lik, dok su svi oko njega plastični. Zbog toga je reč o sapunskoj operi. Znači, ideja je bila da se centralni lik, koji je jedini stvaran, stavi u kontekst sapunske opere. Sada se opet vraćamo na formalni nivo.
- Da. Vraćamo se na problem sapunske opere. Biljana Srbljanović mi je objasnila šta znači sapunska opera i ona je u stvari mnogo veći poznavalac zapadne kulture od mene. Ona je ekspert u pravljenju situacija i posebnih dijaloga u sapunskim operama. Na primer, kada neki lik saznaje neku situaciju koja je bolna, tada se svi zamrzavaju i bukvalno tako i igraju. To su ti klišei koji su korišteni u ovoj predstavi. Jer, ljudi u svom realnom, svakodnevnom životu, imitiraju ponašanje, čak emotivno reaguju pod uticajem televizije. Na primer, ljudi se zalede u pokretu po uzoru na televiziju, u situaciji kada stvarno čuju nešto strašno. Moja osnovna teza sa kojom sam počeo da režiram ovaj komad jeste da ljudi više nisu u stanju da reaguju na druge, osim na indukovani način.
Ovaj prostor definišete kao istočnoevropski. Liči li Beograd na istočni Berlin?
- Da budem iskren, kad pomislim na Beograd, moja prva asocijacija je Amerika. Šetajući ulicama i parkovima, video sam šta je ljudima ovde veoma važno. To je 'Mekdonalds', 'marlboro', 'najke', odeća... uopšte, život na ulici izgleda kao imitacija video spotova. Za Beograd ne može da se kaže da pripada istočnoj ili južnoj kulturi. On poseduje vitalnost i neku vrstu magičnosti koje poseduju južne zemlje, a istovremeno postoji velika fascinacija svim tim američkim robnim markicama. Čini mi se da je ta mešavina veoma životna, vitalna i vrlo ekskluzivna u pozitivnom smislu. Nešto me veoma iznenadilo - imam utisak da ljudi ovde uopšte nemaju ideoloških problema s kapitalizmom, niti su protiv njega. Istočni Berlin i Istočna Nemačka su protiv kapitalizma. Moguće da je razlog tome uticaj orijenta. No, to je samo moj utisak. Ja sam ovde zato što mi se ovaj grad dopada. Koja je to linija kojom planirate da vodite 'Šaubine'?
- Vrlo je jednostavno, radim savremene pisce u novim formama. Savremeni pisci su jasan termin, šta je sa savremenom formom?
- Ima mnogo savremenih pisaca koji nikako ne mogu biti režirani u klasičnom ključu, kao na primer Čehov. Jako je široka paleta novih pisaca koji su međusobno veoma različiti. Komad Sare Kejn režirao sam kao orkestarski komad za četiri glasa, dok je komad Marijusa fon Vajvorga 'Paraziti', zapravo komad o sećanjima - slično kao kada se sećamo detinjstva, niz događaja bez hronologije. Mora se, znači, naći pozorišni odgovor na takvu strukturu. Jedan mladi norveški pisac, sada jako popularan, piše takve komade koji su zapravo esencija dosade. Treba naći način kako režirati komad o dosadi, a da ne dosađuješ publici. I zato ne mogu da odgovorim šta je to savremena dramska forma, jer svaki savremeni komad traži drugačiji pozorišni odgovor ili šifru. Pominjete istočni Berlin i insistirate na razlici između zapadnog i istočnog Berlina - u čemu je tu problem? - Ja sam zapadni Nemac, ali sam neposredno po padu Berlinskog zida došao u istočni Berlin da studiram režiju. U filozofskom, umetničkom, u estetskom, u svakom smislu ja sam mnogo više pod uticajem istočnoevropskog pogleda na umetnost, na život, na sve, nego pod zapadnim. Mislim da postoji čitava generacija ljudi, nadam se da je to već moja, ali sledeća sigurno, za koju ta podela neće postojati. Ono što meni smeta jeste insistiranje na zapadnoj civilizaciji i zapadnoj kulturi.
Vi kao da i lično osećate neku grižu savesti što su Nemci bili zajedno, pa su nešto uradili i bili razdvojeni, a onda se ponovo ujedinili. Da li je tačan moj utisak?
- Upravo je tako. U mojoj savesti još uvek postoji osećaj krivice, ali nemački političari i novinari se veoma trude da konačno zaboravimo šta se u Nemačkoj dogodilo za vreme rata. Ali ja mislim, ukoliko vas neko primorava na nešto, da je u pozadini uvek i neki politički razlog, neka muvaža. Ta pozivanja na Getea, Kanta, nemačke filozofe i slične stvari - uvek su sumnjiva. Izgleda da će ovo biti neobična situacija, jedan Srbin će morati da brani Kanta i Getea od jednog Nemca.
- Diskusija o tome, vraćanje na Getea, na to, šta je tradicija Nemačke filozofije, i nije više toliko važna, jer je pseudointelektulna i salonska. Najveći problem zapadnog sveta, pa i vašeg, sastoji se u tome što je u naše domove ušao imperativ praćenja 'Mekdonaldsa', 'najki', 'riboka' i tako dalje. Ja hoću da izvučem ljude iz njihovih kuća i da ih odvojim od besomučnog zevanja u televizor. Da ih uvučem u diskusiju o tome šta nam se sada dešava, a ne šta je bilo nekada. Željko Jovanović
