Izvor: Blic, 24.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moja mašta nije dorasla srpskim perverzijama
Moja mašta nije dorasla srpskim perverzijama
'Izlaz se nalazi samo onda kada izlaza više nema. Priznati da nema izlaza, takođe može biti izlaz', napisao je Svetislav Basara u knjizi 'Na ivici' (izdavač 'Dereta') na čiju je promociju dobrano zakasnio jer je, kako je sam rekao, prelamao 'Zemlju' da bi je ponovo izdao. 'Aktuelnije je izdati ‘Zemlju’ nego promovisati svoju knjigu', kaže.
Reč je o novom ruhu Basarinih eseja koje je 'Gradac' objavio pre dvadesetak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godina i iz kojih se danas može, između ostalog, videti koliko je autor zapravo anticipirao stvari, baveći se haosom koji preti Evropi, izgubljenošću modernog čoveka Zapada, našim bespućima...
Za 'Blic' Basara kaže: 'Aniticipacije su slučajne. Kada sam pisao te eseje, prozu uopšte, puštao bih mašti na volju. Stvari koje su se događale godinama nakon nastanka tih tekstova pokazale su da moja imaginacija nije dorasla perverzijama realnosti. Jednostavno, šta god čovek napisao, ma kako mračnu viziju smislio, realnost će ga prevazići jer je uvek gora i crnja.' Poput naše?
- Sumnjam da je ovo uopšte realnost. Moja dugogodišnja teza je da mi zapravo nemamo problem sa politikama, ekonomijama ili sa praktičnim stvarima, već sa percepcijom realnosti. Jednostavno, ovde veliki broj ljudi ne želi da percepira stvarnost kakva jeste, nego je gleda kroz naočare ideoloških predrasuda. Dušanovo carstvo, komunistički raj, nekakva velika Srbija, neka osrednja Srbija... Uvek težimo da ostvarimo snove koji su davno odsanjani u bunilu.
Napustili ste diplomatiju da biste izdali 'Zemlju' i vratili se pisanju?
- Vratio sam se tamo gde pripadam. Prijatnije se osećam u svojoj branši, u svom zanatu nego u diplomatiji, pogotovo u diplomatiji kakva jeste. Traljava kao i sve ovde. Zapravo, ne postoji spoljnopolitički koncept i to je veliki problem; ne postoji ni unutrašnji. Sve je od danas do sutra. I nikako da pokrpimo rupe na ulicama i u politici. Prati vas glas da ste skloni ekscesima i ekstremnom ponašanju.
- Ne bih baš tako rekao. Da sam bio sklon ekstremima, stvorio bih terorističku organizaciju. Što bih, da mi je ova pamet a 30 godina manje, možda i uradio. A kao takvi, ipak ste svoje preduzeće nazvali 'Centar za ravnotežu'?
- Ali ja volim ravnotežu i težim joj. Eto, ravnoteža i ja smo k’o jin i jang - jedno bez drugog ne ide. Mislim da fama o tom mom ekstremizmu ne stoji i da mi imamo posla sa stvarnim ekstremistima u smislu fundamentalizma debiliteta (o čemu sam pisao u prvom broju 'Zemlje'). A videli smo ga na delu prilikom Miloševićeve sahrane. Vratismo se, začas, u mračan period naše nedavne istorije. Kao da se ovde nikada ništa ne menja. I sve skupa ne govori toliko o ličnosti Slobodana Mloševića, koliko o bolesnom, dubokom rascepu unutar nacije. O istrajavanju, po svaku cenu, na životu u lažnim mitovima, lažnim obećanjma... Govorite o životu na ivici?
- Svakodnevno smo suočeni sa ivicom, ali mi bismo nekako da od te rubne pozicije napravimo udobno mesto na kome se može razbaškariti, jesti, piti do u beskraj... A praviti od ivice zemlju dembeliju dovodi do toga da imamo Srbiju kakva danas jeste. U ovim esejima sadržan je i vaš poznati kritičarski odnos prema delu Vuka Karadžića. Jeste li se u međuvremenu 'pomirili' sa Vukom Karadžićem i Ćosićem?
- Sa Dobricom Ćosićem jesam. Ali mišljenje o Vuku nisam promenio. Onoga dana kada bude postojala jaka politička grupacija koja će da promeni taj pravac mišljenja, onda će stvari krenuti nabolje. Sve ovo što nam se događa zapravo je posledica Vukove ideologije. Ne govorim o reformi jezika. On je bio politički ideolog, ne reformator; reformu je obavio Sava Mrkalj, a Vuk se bavio političkim projektom cementiranja tog narodnjaštva, populizma i primitivnog duha, a gorke posledice njegovog dela osećamo i dan-danas. Nadam se, kad-tad, reviziji tog pravca. Ali dok smo još u tome - u drugom broju 'Zemlje' imamo tekst Vuka Karadžića o sahrani Slobodana Miloševića. Tekst Vuka Karadžića o sahrani Slobodana Miloševića?!
- Baš tako, videćete. U toj 'Zemlji' je izgleda sve moguće. Kakva je pozicija alkohola?
- Alkohol ne sme da trpi zbog posla! A kako je imati firmu sa majkom svoje dece?
- To je produženje braka političkim sredstvima i erotskog prostora. Sve će to zemlja da izvuče. Jer mi smo Zemljani, a ne zemljaci. Tatjana Nježić
