Izvor: Politika, 15.Apr.2011, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moglo bi mnogo bolje nego do sada
Ne može se osporiti značaj usaglašenog tumačenja istorijskih događaja
Autorski prilozi objavljeni u ovojserijisu prilično deprimirajući, što je u skladu s argumentacijom koja je čitaocima do sada predočavana. Ipak, ne može se osporiti značaj usaglašenog tumačenja istorijskih događaja.Bez toga su i procesi pomirenja na Balkanu pod znakom pitanja.Kada će, dakle,dominantni stavovi istorijske nauke, ponajpre o poznatim tragičnim zbivanjima na balkanskom prostoru, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svim zemljama regiona,biti vrlo slični, bez problematičnih razlika?To bi značilo da bi i udžbenici istorije bili takvi kao da su zajednički pisani.
Ovim se težište traženja odgovora na postavljeno pitanje, sa terena savesti i morala, prebacuje na teren stvaranja uslova da i poslenici u oblasti istorijskih nauka svoj posao obavljaju mnogo boljenego do sada. Odrednica ,,mnogo bolje”nije preterivanje, jer dobar deo odgovornosti za pomenuta tragična zbivanja pripada istoričarima svih strana, kao i drugima,ponajviše političarima, jer su omogućili da mnogobrojne manipulacije ,,istorijskim istinama”budu u funkciji društvene samodestrukcije.
Iz navedenogsledi logičan generalniodgovor na postavljeno pitanje: Od zajedničkog udžbenika smo onoliko daleko koliko i od sistemskih promena u zemljama regiona.Jer pokrenuta tema nije od značaja samo za istoričare, njihovu savest i moral. Da je ova ocenatačna sledi iz slično iskazanog pesimizma kompetentnih autora priloga iz različitih zemalja regiona.
Da bismo došli do odgovorana pitanje šta da se radida bi poslenici u oblasti istorijskih nauka svoj posao obavljali mnogo bolje nego do sada, njihov položaj možemo posmatrati dvostruko. Najpre, iz ugla obezbeđivanjamaterijalnog statusa izvođača istorijskih projekata. Ovaj aspektuključuje rešavanje problema egzistencije poslenika u oblasti istorijskih nauka na način koji bi isključivao mogućnost ,,krečenja”istorije ili ,,proizvodnju”nepostojeće istorije u funkciji dnevne ili neke drugepolitike koju diktiraju raznimoćnici prema njihovim vizijama nacionalnih,državnih i ličnihinteresa.
U vezi sa ovim je i onemogućavanje bilo kakvog monopola u realizacijiprojekata.Za to je neophodno dasvaka zainteresovana strana ima mogućnost da ponudi noveistorijske činjenice i tumačenja. Drugim rečima, princip konkurencije i u oblasti istorijskih nauka mora biti regulator kvaliteta u izvođenju projekata.
Ovaj predlog bi mogao biti osporavan zato što bismo se umesto saizradom zajedničkogudžbenika istorije suočavali sa istovremenim promenama sadržaja udžbenika u svim zemljama regiona kako bi se omogućilo nesmetano delovanje principa konkurentnosti. Kako bismo se tek o toj transformaciji mogli dogovoriti! Ipak, o korisnim sistemskim promenama treba da razmišljasvaki građanin na ovim prostorimaimajući u vidu činjenicuda je odnos prema tim promenama istovremeno i odnos prema sopstvenoj budućnosti.A odnos prema neophodnim sistemskim promenama je i najpouzdaniji pokazatelj stvarne spremnosti i sposobnosti najvažnijih društvenih aktera da ostvare ono što verbalno prikazuju kao društveni cilj.Malo ko veruje danas da taj verbalizam nije, prevashodno, u funkciji izgradnje što povoljnije predizborne pozicije stranaka i njihovih lidera.
Dobra vest u vezi sa naznačenimpromenamaje da bi one mogle da budu ostvarene brzo – u roku ne dužem od jednog izbornog ciklusa.Zadivljujuća dostignuća informacione tehnologije, nesumnjivo, to omogućavaju. Aloša vest je da bez takvih promena ne samo da u doglednoj budućnosti neće biti valjanih,,zajedničkih udžbenika” nego je pitanje i da li će balkanske države uopšte ikada biti ugledne članice evropskog kontinenta.
Doktor tehničkih nauka, naučni savetnik
Goran S. Jovanović
objavljeno: 15.04.2011.
