Izvor: Blic, 05.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mocart je bio prva rokenrol zvezda
Mocart je bio prva rokenrol zvezda
'Ovo je najinspirativnija uloga koju sam radio do sada', kaže za 'Blic' Gordan Kičić povodom uloge Volfganga Amadeusa Mocarta koju igra u komadu Petera Šefera 'Amadeus', u režiji Alise Stojanović, čija se premijera u Beogradskom dramskom pozorištu očekuje polovinom januara. Lik Salijerija tumači Predrag Ejdus, ulogu Konstance Danijela Štajnfeld, a u predstavi igraju i Pavle Pekić, Dejan Matić, Aneta Ilić, Iva Mrvoš, Srđan Dedić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Mile Stanković i Milan Čučilović.
Na pitanje zašto mu je ova uloga najinspirativnija, Kičić odgovara:
'Pre svega zbog samog sadržaja drame. Dakle, Šefer je na osnovu nekih činjenica napisao komad u kome je neke stvari, da kažemo, domaštao. Osim Mocartove životne priče, tu je i univerzalna tema o slavi, odnosu prema njoj i razne druge stvari. Recimo, u istoriji nema podataka da je Salijeri bio vinovnik Mocartove smrti, ali je taj momenat paradigmatičan u smislu česte ljudske potrebe da bude uticajan i ostane zapamćen makar i kao negativac. Znači, ja oživljavam lik koji se bazira na pretpostavkama, i niko zapravo ne zna ko je on - to samo ja znam (smeh). Uloga ima veliki luk, prati Mocartov život od njegove 23. godine do smrti.' I ko je odnosno kakav je Mocart u svesti ili kreaciji Gordana Kičića?
- Sagledavam ga kao, rekao bih, rokenrol zvezdu. Ne mogu da tvrdim kako je to izgledalo početkom 18. veka, ali kapiram da je on veliki umetnik koji, nažalost, nije dobro funkcionisao u realnom svetu. Bio je neprilagođen, nije umeo da komunicira sa stvarnim svetom koji ga je na kraju, u izvesnom smislu, i pojeo. Ali, to je tek u crticama, stvar je daleko dublja i veoma zanimljiva. Pre dvadesetak godina taj komad je bio na sceni istog pozorišta sa Lazom Ristovskim u naslovnoj ulozi i u režiji Paola Mađelija. Poznat je i Formanov 'Oskarima' ovenčan film. Kakav je vaš odnos prema tome?
- Rođen sam 1977, tako da sam imao tri-četiri godine kada je igrana Mađelijeva predstava. Naravno, nisam je gledao, znam samo da se pamti po dobru, ali nadam se da će se i ova tako pamtiti. Namerno nisam ponovo gledao Formanov film, kao što nisam hteo da gledam 'Diplomca' prošle godine. Jednostavno, ne želim. Ne opterećujem se ni činjenicom da je reč o 250 godina od Mocartove smrti i da je 2006. godina Mocarta. Od svega toga mnogo mi je važnije to što je okupljena dobra ekipa: Ejdus, Danijela i drugi, na čelu sa Alisom kao kormilarom. Ivan Brkljačić napisao je sjajne numere. On ovo i jeste pisao kao neku vrstu operete koja je, suštinski, svevremena.
Nije li Mocart, osim što je bio muzički genije, isto tako i majstor igre i životne radosti?
- Apsolutno. To se vidi kroz brojna njegova dela. Preslušao sam skoro sve što je napisao i vidi se jedan izuzetan život u njemu koji radi, koji raste i na neki način ga čak i prevazilazi žestinom koja iz takvog života izbija. Tatjana Nježić
