Izvor: Blic, 12.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogi su upali u zamku epske kulture
Mnogi su upali u zamku epske kulture
Živko Grozdanić Gera, direktor 'Konkordije' u Vršcu, postavio je u Studentskom kulturnom centru u Beogradu instalaciju sa tri mega ašova, sečivom, drškama namazanim medom i deset košnica s pčelama. Prva verzija ovog rada izvedena je na Hvaru, 80-tih, neposredno posle smrti oca konceptualizma, Jozefa Bojsa. 'Kad pčele skinu med sa sečiva i vrate ga u košnicu, ja skidam tautologiju i alegoriju Bojsovog rada', kaže Gera. 'Naime pčele >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne zanima ni skulptura, ni umetnost, ni Bojs. Veliki ašov je banalna asocijacija na smrt velikog Bojsa.' Jer, Bojs je hteo: bezuslovno oslobađnje procesa osvešćenja koje vodi svesnom političkom stavu, ne kroz umetnost koja stvara slike_arhiva, već pokazujući svet kao slike_arhiva'. U vašem radu med je hrana za pčele. Kod Bojsa je med simbol života. Kakve to veze ima sa umetnošću?
- Kad bi ljudi radili kao pčele, tj. kada bi čovekov govor i praksa bili poput meda, ne bismo imali društvo puno entropije. Da li biste vašu instalaciju nazvali umetnošću?
- Ne. Nijedan moj rad nije umetnost, već igra unutar umetnosti.
Deset godina radim na instituciji Centra za savremenu umetnost u Vršcu ili 'Konkordiji', kao i izdavanju 'Art contexta' i 'Košave'. Na tim uporišnim mestima mogu se prepoznati kao umetnik.
Zašto je umetniku neophodna institucija?
- Interakcija umetnika unutar jasno određene insitucije znači pravljenje segmenata sistema koji bi trebalo da proizvede umetničko delo. 'Konkordija' se upravo bavi prezentacijom savremene umetnosti koja ne pripada diskursu 90-tih u čiju su zamku mnogi upali, a ona je nacionalna, mitska, epska - mitologizirana kultura. Šta je strateški projekat 'Konkordije'?
- To je Bijenale mladih koje pozicionira Vršac kao važno mesto između Srednje Evrope i Balkana. To je projekat decentralizacije kulture. Iz njega su proizašli i naš gradonačelnik i naša vlada, preuzevši jezik koji nije utemeljen na našoj uobičajenoj političkoj retorici. Sledeći Bojsovu ideju da umetnost ne želi da uvlači u politiku, već od politike načini umetnost?
- Možda je u pitanju slučajnost, ali Vršac je zaista presedan. Za deset godina višepartijskog sistema nije imao nijednog radikala u lokalnom parlamentu. Bio je vazda srednjoevropski, budući utemeljen na građanskom, kreativnom društvu. Nije naseo na nacionalizam kao drugi gradovi po Srbiji. Kao odbornik Demokratske stranke, zar niste delovali sa pozicija politike, a ne iz umetnosti?
- Da, kao aktivista DS, sve do 5. oktobra kada sam napustio politiku i posvetio se instituciji s jasnim planom: da Bijenale bude međunarodni, a 'Konkordija' oaza za mlade umetnike. Šta 'Konkordija' pruža mladom umetniku?
- Optimalne uslove da radi. Uostalom, naš, vršački, jezik je osvojio pre par meseci Muzeje savremene umetnosti u Beogradu.
Šta 'Konkordija' prezentuje, ako nije reč o umetničkim delima?
- Paaaa, izložbe. Tanji Ostojić, Mirjani Đordević, Mihaelu Milunoviću… 'Konkordija' je dala prvu šansu. Na koji način se finansiraju te šanse?
- Ima ih pet, ali bitno je da se 20 odsto sredstava dobija od Opštine, 40 od manifestacija, 15 odsto budžeta obezbeđujemo sami, kroz dizajn studio, izdavaštvo i iznajmljivanje prostora, a ostalo od fondacija. Tu su i donatori, moji prijatelji koji su evo večeras doneli dve litre viskija. Oni pomažu izložbe od kojih očekuju dobru zabavu. Kako uzvraćate Gradu?
- Kroz imidž. Vršac se pravi važan! Spomenuli ste izložbe koje nude zabavu. Ima li mesta umetnosti koja nije zabava, npr. slici?
- Samo onome što umetnički savet odluči. A ko čini umetnički savet?
- Sava Stepanov, Ješa Denegri… krug kritičara iz Beograda i Novog Sada. Ove godine pripremamo peto bijenale čiji je art direktor Jovan Čekić. Ima li to opet veze s politikom?
- Ima. Organizovaćemo i susret ministara kulture malih gradova Srednje Evrope i Balkana: Segedina, Temišvara, Kragujevca, Subotice… I to će biti igrarija. Vaš komentar na reči italijanskog teoretičara umetnosti, Akile Bonita Olive, gosta Bijenala mladih 1994. godine: 'Ovde vidim provincijalizam'?
- Činjenica da je tada Oliva uopšte kod nas došao, da se dobro proveo i dao nekoliko intervjua, nama je bila od koristi. Njegova poseta bila je potvrda da nastavimo dalje… I šta biste vi rekli o generaciji koja dolazi ili je već na sceni?
- Deo preslikava ekranske prizore i prebacuje ih u domen ulja na platnu. Recimo reakcija slikarke Biljane Đurdević koja je svoj senzibilitet prepoznala u pigmentu. To je loše slikarstvo, nije čak ni u duhu američkog bad paintinga. Smatram da su radovi Vesne Tokin u mediju videa mnogo bolji. Mlada generacija je izgubila kontinuitet s generacijom 70-tih, s Rašom Teodosijevićem, Erom Milivojevićem, Predragom Neškovićem, Nešom Paripovićem…Kad ja kažem da je za mene med ili čelik kao pigment, ja ne mistifikujem medij. Meni je i kompjuter kao pigment. Zašto bi uopšte mlad umetnik nastavio putem prethodnika?
- Da za njih znaju, možda bi mnogi, pa i Biljana Đurdević, locirali svoj rad u drugom mediju. Zbog čega dajete prednost drugim medijima?
- Zbog toga što je nedopustivo pretendovati na umetnost a ne biti angažovan. Naš najveći kulturni skandal posle 5. oktobra je izložba 'Dosije Srbija', jer nije precizirala umetnost koja se dešavala u Vojvodini. Ona je lažno istoricizirala 90-te. Ako sam ja pravio stranku, dovodio u Vršac Ričarda Rortija i Rene Bloka, ako su isto radili Pančevo, Kikinda, Novi Sad, reč je o mreži koja se nije bavila Milićem od Mačve, nije imala svog Radislava Trkulju. Ali 'Dosije Srbija' se nije bavila Milićem od Mačve…
- Ipak je celu srpsku scenu videla kroz Beograd, a to je samo jedan dosije. Bezobrazluk je dvosmeran, ne samo organizatora, koji su prenebregli da se čak 12 manisfestacija održava u Vojvodini - od Video-Medeje do Balkan-arta - već i naručilaca, iz Berlina, koji su ad hoc poželeli da vide šta se kod nas dešavalo 90-tih! Reč je i o urbanom narcizmu. Rezultat je odavno očigledan: dok ste se vi u Beogradu šetali iz protesta, naša, vršačka policija se s nama šalila.
Milena Marjanović
