Izvor: Politika, 23.Mar.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladomirov film o Čedomiru
„Poznavao sam čoveka koji je za svaku reč koju nema ili ne razume uspevao da pronađe zlu reč”, Ivo Andrić
Povodom teksta „Zašto Čeda, a ne Kusturica”, „Politika”, 21. marta
Nisam stigao da zahvalim velikom srpskom umetniku Mladomiru Puriši Đorđeviću na divnom iranskom filmu koji mi je poklonio kada smo poslednji put sedeli u kafani.
Nekako me je dirnuo taj prijateljski gest, kao što me je dirnula i očinska briga za mladog lidera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Čedomira Jovanovića kojeg redovno snabdeva dobrim filmovima i zaneseno razmišlja kakav će film snimiti o njemu.
Druge detalje ili anegdote iz naših kafanskih susreta neću iznositi iz poštovanja prema godinama gospodina Đorđevića, ugledu „Politike” i sopstvenom kućnom vaspitanju.
Najiskrenije sam želeo da Puriša snimi taj film ne zato što sam bio uveren da će to biti njegovo kapitalno delo, još manje sam uveren da bi taj film rasvetlio noviju srpsku istoriju, ali verujem da treba podržati svakog umetnika koji je spreman da za svoju umetnost mnogo toga žrtvuje.
A sudeći po tome šta je sve Puriša žrtvovao u tekstu objavljenom u „Politici”, film o Čedi mogao bi da postane pravo remek-delo.
Ako je zbog filma koji nije snimio i lidera koji nije uspeo Puriša spreman da mom komentaru („Pobeda ili kazna”, 19. mart) dodaje rečenice koje ne postoje ili da iz kafanskih druženja izvlači tvrdnje koje nikada nisam izgovorio, mora da je gospodin Đorđević u velikom, nezaustavljivom stvaračkom zanosu.
Ne mogu ni da zamislim kakva bi se to kreativna eksplozija dogodila kada bi Mladomir i Čedomir zajedno došli na snimanje, ako je Puriša spreman da i pre prve klape izblamira sebe, bavi se majkama i decom, napada četničke tenkove i probija se između Čedinih telohranitelja kako bi mi iskazao poštovanje.
Neka jeza je proletela kroz mene kada me je prijatelj zapitao ako je Puriša sam i sasvim nenaoružan prišao Čedi iako je ovaj imao četvoricu telohranitelja, kakvu li je hrabrosti pokazivao kada je prilazio Titu...
Ali, ipak se nadam da je i ta groteskna priča o velikom umetniku koji se u desetoj deceniji života probija kroz kordon gorila kako bi iskazao divljenje vanparlamentarnom lideru samo još jedna fikcija ili neverovatan zaplet u remek-delu koje se kuva u kuhinji alhemičara Đorđevića.
Ali, ostajem bez reči kod Purišine tvrdnje da mu nije jasno odakle „lova” Emiru Kusturici, jednom od najvećih svetskih režisera (bar dok Puriša ne snimi film o Čedi), ali mu je sasvim jasno kako je njegov junak, dramaturg bez ijednog scenskog izvođenja, postao ozbiljan biznismen koji na osvajanje svetskih vrhova potroši nego što je Puriša potrošio na poslednji film.
Napadi na Kusturicu jesu neka vrsta obavezne vežbe, verbalne gimnastike druge Srbije koja nikako ne može da mu oprosti što nije ostao u Sarajevu, apelovao da se Srbija bombarduje i zatim patetično govorio da bi zemlje regiona trebalo da sarađuju makar u kulturi, pod uslovom da Srbija plati nekoliko stotina milijardi dolara odštete i prizna da joj genocid teče kroz čitavu istoriju.
Taj deo srpske kulturne elite je glasno ćutao ili je bio zauzet skakutanjem po izbornim kampanjama DS-a ili LDP-a, dok je Srbija ostajala bez muzeja, bioskopa i dok su umetnički direktori velikih, nacionalnih pozorišta režirali koncerte Lepe Brene.
Ali nema tog junaka druge, kvazikulturne Srbije koji nije zaridao nad brdom, iznad Kremana, koji je Kusturica „oteo” Srbiji.
Kada sam pročitao tekst bivšeg kafanskog prijatelja, pomislio sam da se drug Tito silno ogrešio što nije odvojio neko brdo na kojem bi Puriša i njegov partizanski i eldepeovski saborac Jovan Kapičić, dok su bili u naponu snage, organizovali neki veličanstveni filmski festival.
Ako ne može brdo, može i ostrvo jer se na njemu sputava kretanje, ali oslobađa mašta. Ali Puriša i Jovo bi morali da obećaju drugovima iz CK da se posetioci, koji nisu oduševljeni filmovima, ipak mogu vratiti svojim porodicama.
P. S.
Moja gospođa mama zahvaljuje na ničim izazvanom publicitetu. I nada se da ćete snimiti film i o njoj, čim završite dugo pripremani projekat o Čedi. I žali što vas neće upoznati jer za 80 godina života nije naišla na takav živahan karakter.
Batić Bačević
objavljeno: 23/03/2014
