Izvor: Blic, 07.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladi traže nešto sveže
Mladi traže nešto sveže
Fransuski gitarista planetarne popularnosti, Rolan Diens, istovremeno je i kompozitor, aranžer i pedagog. Kao gost Četvrtog Gitar Art festivala koncertom je otvorio ovu manifestaciju u Kolarčevoj zadužbini. Rolan Diens predstavio se autorskim kompozicijama u kojima su bile upadljive džez reminiscencije. Razgovarali smo sa njim za 'Blic' uoči koncerta.
Zbog čega je muzička sadržina vaših koncerta, sve dok ne izađete na scenu- tajna? >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Reč je o principu, o mom pristupu muzičkoj sceni, o filozofiji po kojoj koncert nije puki izvođački čin. Koncert je 'trip', putovanje u svet snova, nešto slično poklonu. Uobičajeno je da poklon lepo zapakujemo u šarenu hartiju, koristimo ukrasnu traku…čak se ni cvetak ne predaje bez ukrasnog pakovanja. Eto, to je razlog da, kad publika dođe na moj koncert ima osećaj da otvara poklon. Želim da probudim njenu radoznalost u vezi sadržaja lepo upakovane kutije. Ima još razloga. Veoma sam fleksibilan, što je takođe deo moje filozofije, načina shvatanja života i muzike. Verujte, ni sam ne znam dan uoči koncerta šta ću svirati. Kako onda da znam godinu dana ranije, koliko se unapred obično planiraju obaveze.
U poslednjih nekoliko godina našli ste se na pet naslovnih strana najznačajnijih gitarističkih magazina sveta a u medijima uživate status pop ili rok zvezde. Kako ste se pomirili sa tom činjenicom?
- Mislim da postoji jaka želja mnogih ljudi da muzika za klasičnu gitaru, da akustična gitara kao instrument- preživi. Mnogo mladih to želi ali, pored klasične slušaju i druge vrste muzike. Postoje 'pravila' estradnog ponašanja kojima se i sam prilagođavam ponekad. Tako mogu adekvatno da odgovorim senzibilitetu i zahtevima mlađe populacije. Mladi uvek traže nešto novo, nešto sveže…Takvom vrstom komunikacije idete direktno do srca mladih. Neko je jednom verno opisao moje misli rekavši kako klasična muzika izlazi pod mojim prstima a džez teče u venama. Pribegao sam krosoveru i zato što je prethodno armija reproduktivaca, tokom vremena, 340 056 puta odsvirala Asturijasa ili nekog drugog autora na jedan te isti način…osećam da nešto moramo da menjamo, pa, učinimo to onda odmah.
Tokom 'postaranžiranja' bavite se dekonstrukcijom, analizom muzike po sebi. Kako ste izgradili sopstvenu školu muzičkog mišljenja?
- Pre svega morate znati da sam klasičan muzičar po vokaciji…
Ali ste komponovali i 'Omaž Frenku Zapi', zar ne?
- Nije to imalo ništa sa njegovom muzikom, usput da kažem, nego sa mojim osećanjima u tinejdžerskoj dobi, dok sam držao njegov poster na zidu. Kad je umro napisao sam mu omaž, inače nijednu njegovu stvar ne umem da odsviram. Radim ono što želim i osećam svojim umećem, svojim znanjem a to je poznavanje klasične muzike. Posećujem i oblast džeza što odgovara mom načelu fleksibilnosti na kome je i formirana moja 'škola' muzičkog mišljenja. Moje znanje je i ono kompozitora kao i interpretatora. Tako, kad sviram Vilju Lobosa, Brauera ili nekog drugog autora ne prestajem da budem kompozitor, moje izražavanje je i kompozitorsko.To pokušavam, da podelim sa studentima, iskustvo na sceni, iskustvo nekog ko je muzici posevećen iz ljubavi. Ne postavljam se niukom pogledu autoritarno, rekoh, fleskibilnost i sloboda, moji su principi. Duh je mnogo važniji od nota u koje gledamo. Duh je mnogo više slovo nego što je slovo- duh.
Bili ste i predavač na jedinoj od nevelikog broja Rok akademija, onoj pariskoj!? Da li su akustičari ljubomorni što je električna gitara postala klasičan instrument tokom prošlog veka?
- Da, nedugo, pre tri godine kad postajem profesor Nacionalnog konzervartorijuma, ali, mogu reći da to i nije bilo bogznakako interesantno iskustvo, bar za mene. Očekivao sam veće interesovanje mladih rok muzičara za klasičnu gitaru, ali to se nije desilo. Nije reč o ljubomori. Zašto, kad je gitara rudimentaran, veoma jednostavan instrument. Volim da idem samo do prirodnih krajnjih mogućnosti jednog instrumenta, da proizvedem čudesnu muziku na nečem potpuno jednostavnom . Nije mi potrebno preveliko polje tehnološke slobode. 'Midi sistemi' za mene su već previše, možeš da uradiš šta god želiš. Ne, meni se dopada ideja u kojoj osim mene, drvene kutije i žica ništa više nije potrebno!
Bez obzira da li sviraju na električnoj ili akustičnoj, muzičari su fetišistički nastrojeni prema svojim gitarama, da li ste i vi?
- Mnogo više me interesuje muzika od samog instrumenta. To me ne kopka. Mislim, bio sam lud za nekim gitarima, ali ne više jer majstori zanata još se rađaju. Ovo je dobra francuska gitara na kojoj sviram. Svaki pravi umetnik tako misli, pa i moj prijatelj Dušan Bogdanović, muzika je ono što nas interesuje. Gitara je samo sredstvo.
